Zidanje – svetionicar

Zidovi

Da biste sazidali zidove i stotine blokova spojili specijalnim lepkom koji ih ne lepi nego fizičko-hemijski spaja, prvo što Vam je potrebno je – malter. Tri dela peska, jedan deo cementa i jedan deo kreča + vode po potrebi. Trebaće vam jedna do dve mešalice maltera (zavisi od dužine temelja) da postavite prvi red blokova. Ako igde treba da zanemarite savete tipa “ma lako ćeš to popraviti kasnije”, to je prvi red. Dobro postavljen prvi red će Vam od dobrog dela preostalog zidanja napraviti pesmu, u stvari, prvih metar visine (do donje granice prozora) nećete ni osetiti.
Loše postavljen prvi red će Vam pre ili kasnije napraviti košmar od zidanja. Ja sam, na sreću, prošao bez toga, ali znam da su neki išli “lako ćemo kasnije” linijom i da im se to osvetilo. Moja sreća se pojavila u vidu majstora, instruktora granje fabrike Ytong kao deo obećane pomoć onima koji se odluče da grade njihovim sistemom i materijalom. Proveo je samnom par sati, pokazao mi kako se zameša specijalni beli malter (zovu ga i lepak), kako se nanosi na blokove, kako se blokovi seku,… I što je najvažnije, postavio mi je deo prvog reda.
Možda je prethodni pasus zazvučao malo zastrašujuće, ali u stvarnosti nije ništa posebno teško. Morate stalno koristiti libelu i gumeni čekić i biti strogi prema sebi, ako se nešto ne uklapa za par milimetara, nemojte kretati dalje dok to “neslaganje” ne ispravite. Blok mora da stoji vodoravne gornje površine, gornje površine svih blokova moraju a budu u istoj ravni i blok ne sme da varira po pravcu spolja-unutra. Ako tako isterate ceo prvi red, ostatak zidanja se svede na čisto slaganje blokova jednog na drugi. U stvari, u toku zidanja, zidanje će Vam biti najmanja briga.

Hladni mostovi. Kad pogledate kako se zida većina kuća, videćete da se u toku zidanja, u uglovima ostavlja razmak između zidova, obično 20cm širok, ponekad i veći. U tom razmaku ćete često videti armaturu budućih stubova. Kad zid dostigne željenu visinu, ovaj prostor se ošaluje (zatvori sa svih strana daskama) i u njega se ulije beton. Ovo znači i da u svakom uglu kuće, jedan betonski stub stoji tako da mu je jedna strana napolju, a jedna strana u sobi. Isto se dešava i sa prostorom iznad svakog prozora i iznad svakih vrata. Na ovim mestima se kroz beton, gubi najveća količina toplote iz prostorije i najveća hladnoća ulazi u nju. Ne retko se pojavljuju crne fleke. Ovo je jedan o primera hladnog mosta.

Hladni mostovi se rešavaju na raznorazne načine i uglavnom svi u većoj ili manjoj meri traže dodatna ulaganja (dodatni materijal u toku zidanja, termoizolacija spolja ili iznutra…). Rad sa blokovima mi je pružio mogućnost da:
1. umanjim hladni most tako što ću betonske grede imati UNUTAR zida, tj. sa svih strana obložene blokom i

2. izbegnem dodatno šalovanje prostora u kojem su grede.

obratite pažnju, stubovi se ne vide jer su već unutar zidova. isto važi i za grede iznad prozora.

Da bih ostvario sve ove pogodnosti, morao sam da pazim oko svakog stuba (a ima ih 9) da blokove koji će se susretati kod tih stubova zarežem u vidu latiničnog slova “L” i da ih spojim na takav način da između njih i ostane prazna kocka kroz koju se proteže armatura i u koju se uliva beton. Radio sam sa blokovima širine 30cm, tako da sam mogao da ih zasecam na ne manje od 5cm debljine, što bi trebalo da bude prilična izolacija. Ovaj postupak se ponavlja i u svakom narednom redu, s tim što se tanji deo bloka )onaj koji štrči), okreće na drugu stranu.

Ali, ovo ima i svoju drugu stranu. Užasno usporava rad. Posebno kada radite sami i kad nemate nikoga da Vam zaseca blokove i dodaje ih. Da nema ovih “obilaznica” oko blokova, ceo posao zidanja dvospratne kuće bi se merio nedeljama a ne mesecima. Možete puno uštedeti na vremenu ukoliko kupite gotove elemente sa rupom na jednom kraju bloka. Ove rupe se ređaju jedna na drugu, it ako dobijete jedan lep cilindar unutar kojeg je smešten armirani betonski stub. Ali, ako pogledate cenovnike i vidite cene ovih blokova, verovatno će Vam biti jasno zašto sam se opredelio za “ručni rad”.

Zidanje. Samo slaganje blokova jedan na drugi je brzo i lako:
– zamešate lepak. U dublju kantu sipate malo vode (da prekrije dno jedno 3-4cm), dodate par fangli lepka i još vode po potrebi. Sve vreme polako mešate ovu masu, sve dok ne postane kao jako gust jogurt (ja sam kupio onu “mutilicu” za mešanje farbe i montirao je na Einhellovu bušilicu kojoj sam broj okretaja smanjio na minimum. I pored smanjenja, morao sam da radim vrlo polako i sa sasvim blagim pritiskom na dugme bušilice, inače… pljas, pljas, pljas, sve odleti na sve strane ;( ). Sačekate desetak minuta da lepak “radi”, još jednom promešate i to je to. U toku rada, nemojte čekati da Vam potuno ponestane lepka, kad ostanete na 10, 15% od zamešane količine, dodajte vode i novog lepka pa ponovite ceo postupak mešanja.
– nanesete lepak na površinu bloka koji je dole i lepo je rasporedite celom površinom ili specijalnom alatkom (meni je bila nepraktična) ili onom širokom špahlom za nanošenje lepka za pločice (izgleda kao da ima češalj na jednom kraju).
– nanesete lepak na bočne strane bloka, na ureze i izbočenja (negde sam pročitao da ih zovu “protivpromajni žlebovi”
– spojite blokove i proverite da li su po sve tri ose ravni.
Ako ziate po jako visokim temperaturama, pre nanošenja lepka malo pofajtajte površine blokova koje će se spajati, da suvi blok ne “popije” prebrzo vodu iz lepka i samim tim vreme korisnog dejstva lepka značajno ne smanji. Što lepak bude duže radio, to će ublje biti zahvaćena oba bloka i samim tim njihov spoj će biti čvršći.
Napomena: sa jedne strane ovih blokova, nalazi se urez u koji uvučete prste da biste blok lakše podigli i nosili. Kad blokove ređate, ređajte ih tako a ovaj otovr bude DOLE, uštedećete nešto lepka.

Ojačavanje parapeta. Pre nego dostignete otvor za prozor, preporuka je da ojačate deo zida koji ide od poda do donje ivice prozora – parapet. Sami otvori prozora i vrata su slabe tačke u stabilnosti i snazi zidova, pa je poželjno da se ojačaju. Zidao sam blokovima od 20 cm visine, pa sam kad sam uradio treći red, uradio sledeće: na mestu predviđenom za prozor koji bi trebao a bude dosta širok (180 cm), u blokove sam usekao žleb dug 2,5 m (po 35 cm sa svake strane granica prozora) oko 7 cm širok i isto toliko dubok. U ovaj žleb sam ubacio 8 mm debele žice i sve to zalio betonom. Isti postupak sam ponovio kod svakog prozora na jedan red ispod nivoa prozora (ako je prozor na 1 m visine, ovo ojačanje je rađeno na 80 cm).

Grede iznad prozora i vrata. Svaki otvor u zidu (otvor za prozor, vrata, ventilaciju,…) je slaba tačka svakog zida. Zbog toga je neophodno iznad ovih otvora pojačati čvrstinu i nosivost zida. U ovu svrhu može se koristiti nekoliko metoda, ali se najčešće postiže izlivanjem nadprozorskih i nadvratnih greda. Rad blokovima i u ovom slučaju donosi neke pogodnosti. Možete unapred umanjiti intenzitet toplog/hladnog mosta, ali to ima svoju cenu. Fabrika koja proizvodi blokove, proizvodi i gotove elemente, u obliku obrnutog slova П, zidova debelih 5 cm. Međutim, ovi elementi koštaju…. meni je bilo nezamisliva cena koju sam čuo od nekog ko mi se javio na telefon, tako da ne bi bilo rekla-kazala, proverite i sami. Drugi način je da ove elemente napravite sami. Gotovi elementi su lepi, ravni, izgledaju uredno i verovatno se njima posao brzo odradi. Ja sam pokušao da sam uradim ove elemente sekući blokove od 30 cm širine na ploče od 5 cm širine.
E u tome je “kvaka”, šta go da sam pokušao, ovo sečenje je bilo mučenje i trošenje silnog vremena. U startu sam odustao od sečenja nekim jeftinim testerama sa buvljaka – blok ih pojede. Slično su prošle i sve testerice za ubodnu testeru (ustanovio sam da u zemlji Srbiji, svaki drugi prodavac zna da postoji testerica za ubodnu testeru ojačana vidijom, ali niko nije video takvu testericu, niko ne zna ko je proizvodi i niko ne zna koliko košta). Zato bih svaki blok zasekao s jedne i druge strane ubodnom testerom (oko 5 cm dubine i tu je otišlo testerica o-ho-ho!), a onda bih sečenje nastavio specijalnom testerom za blok, plaćenom skoro 50 e (od vrlo nekvalitetnog materijala, počela je da korodira posle nedelju dana a drvena drška se raspala na kraju gradnje).
Isečene ploče sam spojio lepkom u obliku obrnutog slova П (kao neko četvrtasto korito širine zida) i ostavio ih par dana da se dobro osuše i stegnu (3, 5). Za to vreme sam unutar raspona prozora i vrata postavio grede 5×8 cm, daske, letve, … sve do čega sam mogao da dođem a da ne sečem nov materijal (1). Bitno je da bilo šta što postavite da odozdo pridržava gredu (“podšprajcuje”, još jedan izraz koji ću morati da ubacim u rečnik), to mora da bude u nivou postojećih blokova s jedne i druge strane prozora/vrata. Ove “pridrživače” odozdo poduprete gredama, cevima, naređanim blokovima, (2) … u njih ubacite spremljenu armaturu (4) i nalijete betonom. Prilikom nalivanja, vodite računa da gornja površina grede bude što više u ravni sa okolnim blokovima, da Vam ne bi kasnije pravila probleme pri ređanju sledećeg reda blokova. Iako ćete čuti da se beton veže već posle nedelju dana, nemojte sklanjati podupirače sve dok vam stvarno ne zatreba taj otvor prozora ili vrata slobodan. Što duže/to bolje (verovatno netačno, ali se osećam sigurnije zbog toga 🙂 ).

Kad nalijete grede iznad prozora i vrata, obično Vam preostaje još dva reda blokova do gornje ploče. Ovo su ujedno i dva najnapornija reda, jer blok od 23 kg treba podići na više od 2,4 m visine, a zatim ga lagano spustiti i poravnati. Kako nisam imao klasičnu skelu već skalameriju napravljenu od paleta, svih preostalih 80 blokova koliko otprilike ide u 2 reda, su bili teži od težeg i za svaki mi je trebalo sve više vremena. Ka sam konačno ukrojio i postavio poslednji blok prizemlja, e to je bilo pravo olakšanje 😉

Izolacija horizontalne grede. Kao što su grede iznad prozora i vrata hladni/topli mostovi, tako je i horizontalna greda (serklaž) mesto kuda toplota najviše izlazi a hladnođa najviše ulazi u kuću. Kasnije sam pročitao da je sreća što sam odustao od pravljenja terase, jer je po istraživanjima, betonski spoj terase i ploče najveći termoizolatorski problem, tj. mesto najvećeg gubitka toplote kroz zidove. Jedno od rešenja je korišćenje gotovih “L” elemenata koji ne samo što pružaju izolaciju od 5cm debelog bloka, već ujedno predstavljaju i spoljni šalung za livenje gornje ploče. Naravno, i ovi elementi su nešto skuplji nego što bi mi prijalo, pa sam probao da ovaj problem rešim kupovinom ravnih ploča visine 20cm. Na poslednji red betonskih blokova, nalepio sam ove ploče, vodeći računa da budu poravnate sa spoljnom ivicom. Znao sam da ovaj spoj leka i ovih ploča nije čvrst kao fabrički urađen element ali sam misli da pažljivim nalivanjem betona uz ove ploče prvo sačekam da beton malo “povuče, da ih još više učvrsti, pa tek onda sipam glavnu masu betona. Postavljanjem poslednje ploče, završio sam zidanje prizemlja i predstojalo mi je postavljanje potpore za fert gredice i ostale pripreme za izlivanje gornje ploče…