Od livade do bašte

Ako imate sreće, dobar deo onoga što sledi na ovoj stranici, neko je već uradio pre Vas (i za Vas). Ako imate sreće kao ja – naoštrite ašov i motiku, podmažite kolica, kupite džak djubriva i na posao 🙂

Ako od jednog neplanski sađenog voćnjaka želite da napravite baštu i prostor za eventualni plastenik, morate znati da Vas čeka dosta posla:
– povaditi voćke i drveće koje zauzima prostor planiran za baštu/plastenik
– ukloniti travu (ako radite početkom jeseni, sprskajte celu površinu nekim totalnim herbicidom, ako radite u proleće, kao ja, moraćete da posao odradite ručno)
– nađubriti zemljište (ako imate uslova, uzmite uzorak zemlje, ne treba Vam više od kg zemlje uzete sa nekoliko delova bašte sa dubine ašova, i ravnomerno pomešane i odnesite u neki od Instituta koji ia biohemijsku laboratoriju i radi analizu – na osnovu rezultata dobijenih od njih, đubrićete zemljište preporučeni đubrivom). O đubrenju postoji čitava nauka, ne bih da ovde dužim o tome, ako nemate vremena ni uslva da se više posvetite ovoj temi, na ar zemljišta bacite oko 10kg NPK 15:15:15 đubriva (“3 petnestice”) PRE kultiviranja.
– oranje/kultiviranje, opet zavisi od doba godine kad počinjete ovaj posao i od Vaših mogućnosti (da li možete odnekud da dovučete stajsko jubrivo, da li imate nekog ko moe da traktorom lepo uztore ledinu, itd.). Najbolje bi bilo da to uradite početkom jeseni, kad ćete totalom uništiti divlju travu i korov, a zatim, ako imate za to mogućnosti, traktorom uraditi duboko oranje pred zimu i ostaviti tako uzoranu zemlju da izmrzne.

Kod mene su na žalost, radovi počeli u proleće, zbog širine placa, rasporeda drveća i ograde, traktor nemože da uđe pa je kultiviranje rađeno samo motokultivatorom. I nisam odradio analizu zemljišta već sam đubrio “na pamet”.

Kad završite sve gore navedeno, e tek onda ide bašta 😉

Uklanjanje trave

Problem sa uklanjanje trave je taj što tokom godina, trava napravi čitav tepih sitnog korenja i žilica koji se ponaša doslovno kao par santimetara debela gumena podloga. Ako ovo radite u poodmaklo proleće (kao što sam ja morao), onda je to verovatno najgori trenutak za ovu fazu posla. Bilo kako bilo, orate poskidati sve, do par cm u dubinu )ni to neće sprečiti pojedine sorte korova da ponov izbiju, ali će Vam biti lakše da se izborite sa njima. Moj otac i ja so ovu travu uklanjali često oštreno motikom, a na pojedinim mestima je morao da radi i ašov. za 2,5 ara zemljišta, trebalo nam je skoro 2 dana rada.

Đubrenje
Na oko 2.5 ara zemljišta, bacio sam oko 10 kg NPK 15:15:15.

Kultivacija

U bukvalnom prevodu (zašto se uopšte kaže “bukvalni prevod”, zna li ko?), ovo znači da će “od neobrađenog zamljišta nastati zemljište pogodno za uzgajanje poljoprivrednih kultura”. Još jasnije rečeno – umesto divljeg travnjaka ili livade, imaćete baštu.

Što se tiče posla, svodi se na oranje traktorom (duboko) ili motokultivatorom (pliće) ili riljanje ašovom (obično do 25-30c dubine). I ovde važi, ako ovo radite na jesen, biće vam lakše jer se pred zimu uradi jedno duboko oranje, zemlja tako poluobrađena ostavi da izmrzne tokom zime i na proleće se još jednom uzore traktorom a zatim lepo doradi kultivatorom. Na kraju, dobijete zemlju “kao puter”, fino usitnjenu, punu vazuha i djubriva, pravi spa za semenke i rasad.
Kad radite u kasno proleće i bez traktora, jedan od neophodnih preduslova je komšija sa jakim kultivatorom i još jačom željom da posao odradi kako treba. Jer, nakon zimskog oranja, ponekad je dovoljan i samo jedan prolaz kultivatorom, pa da zemlja bude već fino usitnjena.
Kod mene ih je bilo potrebno šest :(.
Čak i posle šestog prolaza, pojedini delovi buduće bašte su zahtevali poseban tretman, što grabuljama što ašovom.
Ako je ikako moguće, izbegnite sledeće:
– nemojte ovo raiti u sred sunčanog dana
– nemojte ovo raditi po jakom toplom vetru
– nemojte ovo raditi nakon dugog perioda kiše
– nemojte ovo raditi nakon jake duge kiše
Bilo bi idealno kada biste mogli da ovaj posao uradite po hladovini, nakon perioda blagih kiša kad je zemlja dovoljno vlažna za lagan rad, a nije pretvrda i nije previše mokra. Nije problem u težini posla, već ako radite posle jakih kiša a po jakom suncu i vetru, za par minuta, fino izmrvljeno grmenje zemlje postaje tvrdo kao kamen i ponekad oštro kao žilet. Ništa prijatno za buduću biljku. Naravno, ovo umnogome zavisi i od kvaliteta zemlje u Vašoj bašti.

Ako su Vaše mogućnosti iscrpljene, ili ne želite da se ozbiljnije bavite baštom, ovde je kraj Vaših priprea. Posejete see ili posadite rasade biljaka i to je to. Naravno, od tog trenutka pa dok ne oberete plodove, imaćete obavezu da svakog dana po nekoliko sati provedete u zalivanju a par puta nedeljno i u čupanju korova (ako mislite da ćete se korovom baviti jedno ili ni jednom mesečno, zaboravite na baštu).

Zato, ako imate nešto malo sredstava koje možete da odvojite za baštu, nastavite sa čitanjem.

1. Okiten crevo 1/2″ – oko 40 dinara metar.
2. Trakasto crevo za “kap po kap” – oko 8 dinara (2010 godine)
3. Fiting (spojka) za trakasto crevo – oko 1e
4. Kranji čep za okiten – oko 200 dinara
5. Fiting za česmu – oko 200 dinara.
6. Mulch (čita se malč) crna folija – oko 0.1 evro metar

Ovo je nejosnovnija oprema za sistem zalivanja “kap po kap” o kojem ću malo više pisati ovde, za sad može da Vam posluži kao merilo, da li želite/možete ovo da uradite ili ne.

Na šemi koju sam nacrtao, možete videti deo bašte koji se kasnije vidi i na fotografijama. Negde po sredini dela predviđenog za uzgoj paradajza imam česmu sa gradskom vodom. Plan je da ovde gaji paradajz koji ću saditi na malo većem razmaku (alo sam kabast pa mi treba više mesta da prođem), tako da ću umesto savetovanih 50×50, 50x, ili 70x70x70cm, paradajz saditi na 90x100cm, tj, paradajz će mi u redu biti posadjen na 90 cm razmaka, a razmak između redova će biti 100cm. Ovaj razmak izmežu redova je bitan zbog toga što ako podelite širinu parcele sa razmakom i dobićete broj redova koje možete posaditi na tom mestu. Ova parcela je 6 metara široka, znači 600cm/100cm = 6 redova (na šemi ih je 4, nema veze). Neko će primetiti da na 6 metara dužine može da se postavi 7 redova na razmak od 1 metra. I biće u pravu. Ali,… Zašto sam napravio jedan red manje? Da sam išao “od ivice do ivice”, jedan red bi mi se gurao uz ogradu, a drugi bi zakrčio deo staze. Dužina ove parcele je oko 18 metara, pa računica izgleda ovako:
18 metara x 8 dinara = 144 dinara x 6 redova = 864 dinara.
6 metara okiten creva x 40 dinara = 240 dinara
10 fitinga x 1e = oko 1100 dinara
1 krajnji čep = 200 dinara
2 spojnice za crevo između česme i oktena = 400 dinara
1 spojnica na okiten crevu = 200 dinara
18 metara malč folije x 5 redova x 8 dinara = 864 dinara.
UKUPNO – 3860 dinara. Ako dodate još 300-400dinara, možete iati i filter na okiten crevu.

Za ovaj novac, možete “pokriti” malo više od jednog ara (18×6=108 kvm) čime gotovo u potpunosti eliminišete borbu protiv korova (nema gde da izbije osi uz samu biljku a to se rešava lako), zalivate jednom u 3-4 dana (ako je leto vlažno i ređe) i to tako što odvrnete česmu na 1/3 hoda i posle sat vremena je zatvorite. Što se zalivanja tiče, ja za 3,5 ari pod povrćem imam posla sat vremena svaka 3 dana. O povezivanju sistea, pogledajte ovde, a ako želite da odradite ovo, evo kako ide:

Sa jedne strane, crevo povežete na okiten crevoa sa druge strane ga zatvorite i stavite na njega nešto teško (ciglu, npr.)

Kad postavite sva creva, pustite vodu u sistem i proverite da li svi spojevi drže kako treba i da li je crevo možda probušeno (posebno ako više godina koristite isto crevo)

Sa obe strane creva, motiko povucite liniju dubokou oko 10cm i u ove kanale ubacite krajeve malč folije (trudite se da folija ostane zategnuta). Izvučenom zemljom, zatrpajte krajeve folije.

Na kraju, sadiljkom izbušite rupe na željeni razmak (napipajte trakasto crevo ispod folije i rupu izbušite do njega) i u otvor ubacite rasad.

ŠLAG NA TORTU…
E sad, ako ste potpuno ispreznili i planirani i neplanirani budžet, ovde ćete stati, negde kraj reke ili u nekom šumarku nabrati onoliko pritki koliko imate sadnica paradajza ili na nekoj strugari kupiti letve najgore kategorije koje ćete koristiti za potporu stabljikama paradajza. Ako Vam se pak posreći da imate nešto preteklog materijala (konkretno, meni je ostalo o nešto cevi od neke ograde, a deo materijala sa dobio od drugih koji nisu znali šta bi sa time) ili ako imate zgodan raspored drveća-voćaka u bašti, pogledajte dalje (sve je ovo trebalo uraditi PRE sadnje, ali kad sreća pokuca, valja je pustiti u kuću, te sam tako i ja morao da ovo doradim preko svih uveliko posadjenih biljaka, srećom, ni jedna nije stradala):

Izvario sam neke cevi u obliku slova T sa dodatnom prečkom na oko 25cm iznad tla

Krajeve poprečnih cevi (i gornjih i donjih) sam povezao neržajućom žicom i to tako da donja žica ide tik uz rasad, a gornja prati liniju rasada)

Sa svake gornje žice sam do donje spustio manilu i vezao u blizini rasada. Na ovaj nečin sam dobio elastični oslonac za paradajz – kako biljka raste, samo je uvijam oko ove manile i biljka samu sebe pridržava svojom težinom.

… I NA ŠLAGU TREEŠNJICA

E za ovaj poslednji potez, stvarno treba imati i puno sreće, jer za ovu priliku kupiti 100 kvadratnih metara mreže za zasenjivanje plastenika, bila bi zaista suluda investicija. Ja sam imao sreću jer sam uz kupljeni plastenik, dobio i staru mrežu za zasenjivanje, već poprilično natrulu i oslabelu. Kako ne bacam stvari tek tako, ispostavilo se da je bilo dobro šrto sam se saplitao o nju par meseci, jer je ovde stvarno “legla. Plastenik je dienzija 18×6 metara (čista slučajnost!) koliko i ova parcela, tako da je ova stara mreža bila kao skrojena za ovaj prostor.

I da, bilo je vrlo “#$”#$gundj!#$%#”$%”# da se 100 kvadrata mreže postavi preko već posađenih biljaka. I naravno da je duvao vetar ;). Ali sam bar te godine, mirno spavao pred svaku jaku kišu ili najavu grada.

NAPOMENA: Ovo su slike iz 2007 i 2009 godine. I u 2010. sam radio na isti ovaj način, a imam nameru da radim ovako i dalje (sve dok mi neko ne pokaže bolji način). Jedino što sam promenio, to je da sam malč foliju prošle godine preklapao jednu preko druge, pa nije bilo ni mrve vidljivog tla (a ni nepoželjnih travki 🙂 ).

p.s.s. sad je 2023, još uvek radim sve na isti način 🙂