Pre dosta godina, dok smo živeli u jednoj kući koje je bila u poodmakloj fazi propadanja, poželeo sam da omalterišem jedan zid. Dug oko 8 metara, visok 2,5m. I dolazili neki majstori, i coktali, i štemovanješpahlacoklakaratavan, i 100, 150, 200E,… I naidje neki poznanik za kojeg sam čuo da povremeno, za svoje potebe, malteriše. Pitam čoveka, koliko je komplikovano malterisati? “Malterisati šta?” upita me on. “Pa evo ovaj ovde zid” kažem ja. “Samo to?”. “Samo to”. “Poskidaš sav malter koji je podbuo ili ima vlage, zamešaš 1 deo cementa, 1 deo kreča i 3 dela peska sa vode koliko treba = malter, malo nafajtaš zid pre nanošenja, malter ravnomerno naneseš na zid i na kraju poravnaš perdaljkom”. “Samo to?” pitam ja. “Samo to.”.

I bi “Samo to”.

Nekoliko godina kasnije, kad smo preselili u “naš” prostor, odlučili smo da izbetoniramo jedan poveći deo između radionice i ograde (oko 100 kvadratnih metara). Sam teren nije bio toliko neravan osim što je trebalo srediti postojeću betonsku stazu (popucala, počela da se naginje na jednu stranu) i jedan šaht za vodu. I opet majstori, vagresekipaprofiNASAgravitacijašalung. I opet 500, 600, 1500E. Kad mi je na kraju neki “stručnjak” tražio 10e po kvadratu, samo da stoji pored mešalice i proverava da se posao odvija kako treba, bilo mi je dosta. Otišao sam kod komšije za kojeg sam znao da je nekad betonirao: “Komšija, kako se betonira?”. “Zavisi šta”. “Jedan kvadrat dvorišta”. “Odrediš vagresom horizontalu, ošaluješ sa nagibom od 3-4 stepena, da ti se ne zadržava voda, naspeš par cm šljunka, staviš armaturu, u mešalicu staviš 1 deo cementa i 3 dela šljunka sa dovoljno vode, naliješ beton, izravnaš po šalungu, nekoliko dana zalivaš vodom da beton ne ispuca i to je to.”.

“Samo to?”.

“Samo to.”.