Krov – svetionicar

Krov

Odlaganje poslova od samo 3 nedelje i nezavršavanje celokupne gradnje do sredine novembra kako je bilo planirano, dovelo je do toga da je ceo posao na kraju kasnio skoro godinu dana. Ne zbog same kuće i poslova koju su preostali oko nje, već zbog toga što smo odmah nakon izlivanja ploče ušli dug period snega, pa niske temperature, pa opet snegovi,… mećava nam je sredinom marta napunila dograđeno prizemlje skoro do najdaljeg dela sobe. Zatim smo ušli u vrlo kišno proleće i početak leta, mene su sačekali sejanje, rasad, plastenik, bašta,… sve poslovi koji ne trpe odlaganje i moraju se završiti “kad je Bog rekao” a ne kad meni odgovara. Do jula meseca skoro da nisam ništa pipnuo oko ove dogradnje, malo pospremanja i ništa više.
Tek krajem jula sam nastavio sa dogradnjom, opet uz neke neplanirane prekide od po par dana. Najveći napor je bio preneti na rukama 125 blokova na gornju ploču. Mislim da znam ako izgleda svaka pukotina na svakom od 19 stepenika koliko ih ima do gore.
Dogradnja zida iznad druge ploče se ne razlikuje od bilo kojeg drugog zida osim po tome što se ne stavlja hidroizolacija i što zbog specifičnosti nagiba krova, visine zidova i prozora, nema jedinstvene horizontalne grede. Na strani prema licu kuće, zid je imao 6 redova (120cm), a zid na zadnjoj strani, 4 reda (80cm). Na ovu visinu treba dodati 10cm visinu horizontalne grede + 10 cm debljinu grede/venčanice. U pravcu SI, trebalo je napraviti kopiju postojećeg zida na staroj kući. Ozidao sam svih 6 redova na jednoj strani, 4 reda na suprotnoj i 4 reda do donje ivice prozora.

Tu je moj samostalni rad (ili bolje rečeno, zidarski rad) završio. Majstori sa kojima sam dogovorio postavljanje krova su mi predložili da oni završe dogradnju ovog zida, da bi lakše uklopili nagibe sa budućim krovom. Iako je lajt motiv cele gradnje bio “Samo da vidimo krov”, iako se taj trenutak vidljivo približio (majstor je izašao sa procenom da će sve biti gotovo za meni neverovatnih 5 dana, na kraju je završeno za 10), ipak je ostalo malkice gorčine što će neko drugi završiti MOJU kuću. Realno, nema razumnog načina da neko ko nema nikakvog iskustva, nikakvog alata, mehanizacije,… postavi krovnu konstrukciju sam. Ja ne bih mogao. Znao sam da ću u jednom trenutku morati da angažujem profesionalce da završe ovaj započeti posao i to sam uradio. Ali opet, …

Majstori su krenuli sa specifikacijom materijala i po njoj sam kupio sve što je naručeno. Da sam imao vremena i malo bolji (i jači) auto, možda sam mogao da uštedim 100 evra kupujući par stvari na jednom mestu, neke na drugom, neke na trećem,… ovako, sve sam kupio na jednom stovarištu. Po dogovoru, radovi su počeli par nedelja kasnije, kad je ekipa majstora završila posao na nekom drugom mestu.

Finale ove dogradnje je počelo izlivanjem horizontalnih greda (serklaža). Kao što sam već pomenuo, ovde serklaž nije jedna jedinstvena greda koja po istoj visini ide po svim zidovima kuće, već se ovde sastoji od greda koje se prostiru onoliko koliko mogu. Npr. s lica kuće, greda je išla celom dužinom, zatim je skrenula na severoistočni zid i završila kod prvog prozorskog otvora. Sa zadnje strane, opet je išla celom dužinom zida, skrenula na SI zid i završila opet u nivou prozora, ali na manjoj visini jer je zid sa kojeg je krenula niži za 40cm od nasuprotnog zida. i Na jednom i na drugom uglu, ostavljaju se brkovi armature dugi desetak cm pomoću kojih se povezuje i treći element, “kosi serklaž”, tj. betonirani vrhovi zidova koji se pod uglom spajaju u vrhu krova (kalkan). Na slikama možete da vidite da su grede na spratu vidljive. Livene su klasičnim šalungom od dasaka, nije bilo vremena (ni materijala) da sečem i uklapam silan borj ploča debelih 5cm. Kad za to dođe vreme, gornji sprat ću morati da jače termoizolujem.
Na izlivene serklaže na prednjem i zadnjem zidu (zidovima na koje će se krov oslanjati) se postavljaju drvene grede – venčanice (3), za koje će se fiksirati grede koje nose krov. Venčanice se fiksiraju brkovima od armaturne žice debljine 6mm (može i deblja).
Severoistočni zid je dozidan sa otvorima za tri prozora i adekvatnim nagibom koji je u skladu sa nagibom budućeg krova. Iz “lica” postojeće kuće su izvučene dve grede koje su se oslonile na novoizgrađeni SI zid. Ovo su tzv. “stolice” (2) tj. oslonac za sve grede koje čine glavni kostur krova. Ovako spojene grede – nosači krova se zovu rogovi (1). Da bi ovakav oslonac bio čvršći, “stolice” su povezana sa još dve poprečne grede – “raspinjače” (4).

Kada je postavljen kostur krova, krenulo se sa podaščavanjem, tj, cela površina novog krova je prekrivena daskama. Stavljeno na papir, ovaj metod je ipak jeftiniji od pokrivanja krova OSB pločama, kako sam prvo planirao. Preko dasaka je ošao ter-papir i po prvi put, od kako sam krenuo sa radom, novi deo je postao vodonepropusan. Preko ter papira su iskucane kontra letve (omogućavaju ventilaciju krova), a preko njih letve koje će nositi crepove. Pre postavljanja crepova, pozvan je limar koji je postavio na svaki rog kuke-nosače oluka. Samo ređanje crepa je brzo završeno, slemena linija je pokrivena poklopnicama povezanim malterom. Po čeonoj strani krova, postavljena je limena vetar lajsna koja sprečava da vetar prodre izmedju krova i crepova.

“Mali” krov. U isto vreme, majstori su prešli na deo krova koji je trebalo dodati u produžetku već postojećeg krova, na severozapadnoj strani kuće. Sve je bilo manje-više prosto i jasno, grede postojećeg krova je trebalo produžiti gredama od 3 metra i ove nove grede povezati sa venčanicom koja je postavljena po vrhu novoizgrađenog zida ne severozapadnoj strani. Urađeno je podaščavanje ovog dela na isti način kao i na glavnom krovu, ali ovog puta nije postavljan ter papir već je na dasku driektno kucana tegola. Tražio sam tegolu u crvenoj boji, da se slaže uz novi crveni crep na glavnom krovu, ali ka sam otišao u magacin da podignem robu, rekoše mi da imaju samo zelenu. Daj šta daš, samo da se završi :/.
Na krajeve novih greda su postavljene kuke-nosači oluka i iskorišćen je stari oluk koji je samo premešten sa starog krova na dno novog krova.

Ovime su majstori završili svoj deo posla (osim svega navedenog, dograili su mi i metar dimnjaka, hvala im) i meni je preostalo samo da dozidam mali kalkan na južnom zidu kuće (ispod novog krova od tegole) i eo na spoju starog i novog krova, gde je usled razlike u nagibima došlo do stvaranja otvora visokog oko 1,8 metara na najvišoj tački. ovde sam dozodao zod visok metar a u preostali prostor sam ubacio prozor. Kad bude bilo “vremena, ovde ću u raditi prozor istog oblika i dimenzja, a do tad, poslužiće i ovaj o 3x5cm debelih letvi i duplog najlona ;).

Par dana nakon završetka radova, kiša koja je svakod gana po malo pretila ovim raovima (vidi se na par slika) je na kraju pala. Sedeo sam u prizemlju gledao TV i mrzeo ceo svet što ću opet morati da odšljapkam stepenicama do spavaće sobe. A onda sam izašao iz sobe i zakoračio u suvi, čisti i mirni prostor dograđenog i pokrivenog dela. I onda sam odvrnuo muziku.