Prva ploča

Kad nalijete temelj, prvi naredni korak je livenje ploče. Kad bi se šalili. Do livenja ploče (koja može a bude najlakši deo celokupnog podizanja kuće), morao sam da odradim još nekoliko vrlo važnih poslova.
Prva ploča se još naziva nultom ili “mrtvom” pločom, što mi zvuči zastrašujuće ili depresivno, tako da ću je u daljem tekstu i dalje nazivati prvom pločom. Ona se može oslanjati direktno na temelj, ili, kao što sam ja uradio, zahvatati i temelj i jedan red betonskih blokova koje sam poređao celom dužinom temelja. Iako kuća u kojoj živim i koju ograđujem nije neposredno ugrožena podzemnim vodama, želeo sam da se dodatno osiguramo od ove ozbiljne pretnje tako što ću pod kuće podići za još 20 cm. Kada se radi ovaj nadtemeljni zid (kako su ga naši stari zvali, “podzid”), obično se radi viši, međutim, mislim da je 20 cm (jedan red) dovoljno u ovom konkretnom slučaju.

(da vas ne zbuni, fotografija je sa drugog “gradilišta” o kojem ću pisati kasnije)

Betonski blokovi, mali nadtemeljni zid, podzid. Kad su uslovi za to povoljni (imate dovoljno ljudi ili plaćenih radnika, umerena temperatura koja ne suši brzo naliveni beton, mnogo više iskustva nego sam ga ja imao,…), onda se ovo ređanje radi neposredno nakon izlivanja temelja, tj. dok beton još uvek “radi”, (još se nije vezao). U takvim uslovima, dovoljno je da po izvučenom kanapu naređate betonske blokove da stoje “pod konac”. Ako se ipak bojite da nešto ne pogrešite radeći ovo, nema problema, možete blokove naređati i kasnije, kad beton u temelju očvrsne. Ovaj proces se ne razlikuje o bilo kojeg drugog “klasičnog zidanja” – kanapom odredite pravac i visinu na kojoj će biti gornja spoljnja ivica betonskog bloka (ja sam blokove ređao po sredini temelja), navlažite podlogu (da ne bi prebrzo isparila voda i malter se stvrdnuo prebrzo). Na ovaj malter, ređate blokove jedan do drugog i proveravate kanapom, libelom i nekim dugim ravnim predmetom (ja sam imao libelu/ravnjaču dugu 3 m) da su i po horizontali i po vertikali poravnati, i da svi zajedno, prate liniju koja Vam ogovara. Ovde ćete verovatno čuti i savete tipa “nema veze sto je par cm gore/dole, ionako ćeš preko toga liti ploču, ne gubi vreme na ravnanje”, ali Vam savetujem, da blokove ipak poravnate najbolje što možete. U toku ređanja blokova, a možete i kad završite ređanje do kraja, je potrebno da u prostor između blokova ulijete malo tečniji malter (da lepo popuni ovaj prosto i veže bočne strane blokova). I ovde ćete možda čuti da ovo ostavite za kasnije i ove prostore između blokova nalijete kad budete lili ploču, ali, u beton ide šljunak, a ako budete radili krupnijim šljunkom. može se desiti da on ne može da prođe u ovaj prostor (koji je samo par cm širok), ili da se u tom prostoru zaglavi pa ne dozovoli ostalom betonu da prostor ispuni do kraja, da Vam oduzima vreme dok ga nabijate u ovaj prostor,… Zato je mnogo lakše ovo ispuniti malterom koji se sastoji od cementa, peska i kreča, znači, nema čvrstih elemenata koji bi mogli da otežaju popunjavanje. Centralne šupljine betonskih blokova (ima ih od 4 do 8, zavisi od proizvođača i dimenzija) ćete popuniti betonom prilikom livenja ploče. One su dovoljno široke (oko 5x7cm) da nećete pri tome imati problema.

Instalacije. O traganju za instalacijama kojima voda i struja dolaze do ove kuće već sam pisao u delu o temelju. Sad morate povesti računa o tome kuda će u kuću ulaziti a kuda izlaziti nove instalacije (ukoliko ih pravite). Ja sam odlučio da ovom dogradnjom potpuno izmestim mokre čvorove i preselim ih u novi deo (pogledaj planove). Zato sam morao da ostavim adekvatne otvore i provučem deo instalacije pre nalivanja temelja. Mogao sam da ovo uradim i kasnije ali bi me onda čekalo neuporedivo više posla, loma i troškova, tako da ta opcija nije dolazila u obzir.
O ostavljanju plastične cevi na dnu temelja pre njegovog livenja sam već pisao. Sad je trebalo sa jedne i druge strane temelja kopati 80+cm u dubinu i doći do otvora ove cevi. a li treba da pominjem koliko novih žila me s radošću dočekalo i zadržalo skoro dva dana? Verujem da ne treba, možete i sami da pretpostavite. Nakon dva dana kopanja, ceo posao je završen za 2 minuta. Izbacio sam novinu kojom je ova cev bila napunjena i kroz nju provukao okiten crevo (PVC crevo, koristi se u navodnjavanju, vrlo otporno na temperaturne promene i mehaničke pritiske). Crevo sam nakon provlačenja dobro zatvorio sa obe strane drvenim klinovima napravljenim od čamove daske da mi ne bi upadala zemlja i raznorazna prljavština.
Još u toku postavljanja betonskih blokova, uradio sam probu i odredio kuda će otprilike kanalizacione cevi izlaziti iz kuće i na tom mestu u betonskim blokovima ostavio otvor širok oko 20 cm (pola bloka).

Nasipanje i postavljanje armature. Posle ređanja ovog jednog reda betonskih blokova (visina im je 20 cm), unutar granice temelja sam imao sledeću situaciju: betonsku ploču dimenzija 3×5 m, nepoznate debljine )na jednom mestu je bila debela 12 cm, na drugom skoro 30 cm!), delove betonske staze debljine 12-15 cm a van toga, zemljište, na nekim mestima “ravno ko’ tepsija”, a na nekim mestima poprilično neravno, naročito kod početka stepenica gde sam morao da izvadim neke bolešljive kleke. da olupam sav ovaj beton, sklonim ga pa u tu novu šupljinu lijem beton koji će biti i po 20-30 cm debeo, nema šanse, samo bih bacio silan materijal, pare i potrošio silno vreme i snagu na to. Da pokušam da nekim nivelisanjem ujednačim i spojim postojeće betonske delove, takođe je bilo besmisleno. Zato sam odlučio da mi no buduće ploče bude vrh betonskih stubova, da će buduća ploča biti najmanje 10 cm debela i da ću razliku između površine zemljanih delova i vrha betonskih blokova izjednačiti nasutim peskom. Ovo nasipanje će ići do granice temelja, tako da će temelj ostati otkriven i spreman da na sebe primi deo novog betona. Odmah nakon nasipanja, postavio sam armaturu celom površinom buduće ploče, na pojedina mesta pod mrežu ubacio kamenčiće da bih bio siguran da će armatura biti i odozdo obuhvaćena nalivenim betonom. Takođe, armaturu sam postavio tako da jednim krajem leži na betonskim blokovima, a onde gde je bilo moguće, krajeve armature sam savio i postavio tako da upadnu u otvore u blokovima.

Šalovanje. Od ovoga Vam zavisi koliko ćete brzo, lako i bezbolno naliti beton i njime ravnomerno prekriti neku površinu. Ako šalovanje uradite kako treba, sam proces livenja betona je samo pitanje vremena, materijala i snage (nema nervoze). Kad šalujete nešto što je manje po površini (npr. betonska staza), šalovanje se svodi na to da postavite dve paralelne daske na istu visinu (buduću debljinu betona) i dobro ih fiksirate. Nikakav problem. U slučaju kad treba da betonirate veliku površinu, onda imate sledeći problem:
1. ako imate dovoljno para da platite dolazak miksera, pumpe i izlivanje cele ploče u jednom mahu, onda treba da ošalujete samo krajnje granice ploče. Pumpa i mikser Vam neće doći ako Vam ploča nema bar 80 kvadratnih metara i sve zajedno košta skoro duplo više nego klasično (ručno + mešalica) livenje ploče. Ako spadate u ovu kategoriju, onda verovatno i ne čitate ovaj sajt, ne treba Vam 😉
2. ako kao i većina smrtnika morate da lijete ploču koristeći mešalicu i fizičku snagu, svoju ili tuđu, moraćete da je lijete iz delova, a svaki deo traži svoj šalung. U tom slučaju, najbolje je da celu površinu podelite u trake, ne šire od 120-150 cm (zbog lakšeg ravnanje po nalivanju betona). Takođe, dobro je da celu površinu podelite na neparni broj traka. Zašto? Dok lijete trake koje su “neparne” (prvu, treću, petu,…), kao granicu ćete koristiti daske ili šta ste već koristili za šalovanje. Kad izlijete ove delove i sačekate da se malo vežu (leti je za to dovoljno i pola dana, dan najviše), sklonite daske kojima ste šalovali i lijete “parne” delove tako da kao granicu koristite već izlivene neparne delove (vidi sliku). Mero od 120-150 cm sam naveo samo orijentaciono, ja sam imao na raspolaganju aluminijumsku ravnjaču od 3 m, pa mi je bilo teško da njome poravnam trake široke oko 2 metra. Osim toga, ako radite sami ili sa malo tuđe pomoći, biće Vam lakše da izlivate male delove i sebi češće omogućite predah, pa makar posao radili i nekoliko dana, nego da morate da “u cugu” radite veće delove. Prilikom šalovanja, morate voditi računa da vam delovi armature prelaze iz “parnih” u “neparne” trake, čime ćete obezbediti da se trake međusobno bolje povežu i ne stvaraju pukotine između njih.

Za razliku od podešavanja za neke druge, uglavnom spoljašmnje betonske radove gde Vam je potreban nagib na neku stranu,
u ovom slučaju Vam je potrebno da ploču izlijete što je više moguće vodoravno.

Obavezno deo koji je predviđen za ulaz/izlaz vodovodnih i kanalizacionih elemenata ostavite nebetoniran!

Livenje. 3 lopate šljunka + 1 lopata cementa (na pojedinim delovima koji neće trpeti veliko opterećenje, možete ići i sa 4:1) + voda. Zvrn! mešalica i polako,… Obavezno u mešalicu prvo ubacite malo vode, pa malo šljunka i onda dodajete malo cementa pa vode do kraja i šljunka i cementa. Vrlo brzo ćete utvrditi koliko Vam je vode potrebno (zapamtite neku meru u kofi sa kojom radite, ili bar otprilike). Koliko će Vam materijala otići po jednoj mešalici ili koliko kolica će Vam trebati za jedan kubik,… to sve zavisi od dimenzija mešalice i dimenzija kolica, nemojte se previše oslanjati na mere koje nađete po internetu.
Kad napunite mešalicu, pustite je da 7-8 minuta radi okrenuta na jednu stranu, a onda je okrenite da par minuta radi na drugoj strani (ona velika poluga kojom se izvrće mešalica može da se okrene tako da mešalica gleda na suprotnu stranu. Druga strana nije bitna koliko je bitno da će se pri tome mešalica okretati u suprotnom smeru od smera koji je imala na početku i tako će se beton u njoj bolje zamešati).
Pre pražnjenja mešalice u kolica, obavezno nakvasite kolica (da se beton ne zalepi za suv metal).
Kad svež beton izlijete u za to predviđen prostor, vrhom lopate ili nekom drugom priručnom alatkom, prođite ceo naliveni deo dok je još svež. Na ovaj način ćete krupnije komade šljunka potisnuti na dole čime će na površini ostati samo najfiniji beton, lak za ravnanje.
Kad beton malo “povuče” tj, kad nestane slobodna voda na njegovoj površini, krenite sa ravnanjem. Postavite dasku ili ravnjaču tako da se oslanja na dve daske koje služe kao šalung za ovaj deo (moraju biti vodoravne i međusobno ravne!) i onda laganim pokretima levo-desno i prema kraju livene trake povlačite ravnjaču. Ona će vrlo brzo početi a ispred sebe gura delove svežeg betona koji štrče iznad gornje ivice šalunga. Ka pređete ovako 30-40 cm (ili više ako imate nekog pomoćnika), ne prekidajući levo-desno kretanje, počnite da usmeravate ravnjaču nazad. Ako ste zamešali i ulili beton kako treba i ako Vam je šalovanje vodoravno i ravnomerno, posle jednog do dva prolaza ćete imati lepu, ravnu površinu. Pomoćiće Vam i ako prilikom spremanja betona niste napravili previše suv beton, vlažan beton će sam zauzeti vodoravan položaj i lako ga je doraditi.

(Za pravi, nezaboravni završetak betoniranja, neophodna Vam je Hrabra Gluva Domaća Mačka, koja će da pretrči preko tek poravnatog poslednjeg dela.)

Nakon livenja temelja. Kada izlivate ploču leti, površina betona očvrsne već posle manje od 12 h i po njoj možete gaziti bez nekih vidljivih posledica. Ono o čemu morate voditi računa je to da beton dugo radi “iznutra” i da mora da se održava vlažnim da ne bi ispucao usled neravnomernog širenja i skupljanja pojedinih delova. Zato čim primetite da površina više nije primetno vlažna, počnite sa zalivanjem betona. Ako su temperature jako visoke, pomoći će papirni džakovi za cement dobro nakvašeni i poređani po betonu, pa i tad preko njih treba zalivati. Zalivanje treba nastaviti i nekoliko dana nakon izlivanja ploče i po nekoliko puta dnevno (što veća temperatura, što više zalivanja).

Poslednje što treba uraditi kad je u pitanju prva ploča, to je “presecanje” kuće hidroizolacijom, tj. postavljanje hidroizolacije koja će sprečiti eventualni prodor vlage kroz temelj ili podlogu i ploču u zidove kuće. Ova izolacija se vrši prvo “prefarbavanjem” površine ploče na koju će doći zid Bitulitom ili nekim drugim hidroizolatorom u tečnom obliku (nađite najstariju četku u kući ili kupite najjeftiniju, jer posle ovoga samo možete da je bacite). Na nanet Bitulit, ide Kondor, nešto kao tanak asfalt. On se pakuje u rolne širine metar a duge 10 m, za običnu kućnu izolaciju vam je dovoljna traka široka 30-40 cm. Ako negde pročitate da se rolna Kondora najlakše seče običnom testerom za drvo, nemojte verovati. Izgubićete vreme, živce i nekoliko listova testere, bonseka ili nečeg slično, i opet verovatno nećete uraditi niša. Ovo govorim u slučaju da radite leti, jer visoke temperature od Konora naprave masu sličnu malo čvršćem plastelinu i na ovaj način ga je nemoguće seći, lepi se. Ali zato može da se sasvim lepo, lako i precizno cepa ručno! Kondor se pakuje smotan u rolnu i sa obe svoje strane je presvučen tankim slojem najlona. Teoretski, ovaj najlon bi trebalo lako skinuti, ali se u praksi to izrodi u cepkanje stotinak uskih trakica najlona. Zato je probati sa ručnim skidanjem, a ako ne ide – brener. Ionako će Vam brener trebati da postepeno zagrevate površinu kondora i površinu betona premazanog Bitulitom, kad Kondor počne da se topi, ove dve površine spojite. I tako svih 20 i kusur metara temelja. E sad neko će reći da Vam ovo zagrevanje nije potrebno, da vam nije potrebno ni skidanje najlona, ali,… ja sam uradio ovako, a Vi kako hoćete (dođe vreme da i ja nekome kažem ovakvu rečenicu 😀 ).