Klijališta 2 – svetionicar

Klijališta od plastičnih flaša i još koječega

Ponekad dobijete tek nekoliko semenki za koje Vam je izuzetno stalo da proklijaju na sigurnom toplom, dovoljno vlažnom i svetlom mestu. Ili poželite da ožilite pelcer otkinut od drage Vam biljke (ili, još bolje, od nečije tuđe biljke 😉 ). Lepo urađena plastična klijališta koja se mogu naći po nekim garden centrima i većim marketima, izgledaju lepo, ali su im cene još “lepše”. Zato za ovakve prilike možete od plastičnih boca napraviti brza i efikasna klijališta koja neće ražalostiti vaš kućni budžet.
Ako već živimo u dobu plastike i reciklaže, da bar imamo neku korist od toga.

Kakva boca? Bilo kakva plastična boca. U zavisnosti od broja semenki i broja i veličine pelcera možete koristiti male bočice od 2,5dl, srednje od 1l, 1,5l, 2l pa sve do onih njavećih u kojima se pakuju “zdrave i prirodne vode” od 5 ili 6 litara. Ako imate volje i boce od kisele vode i piva, možete se malo više potruditi i iskombinovati gornje i donje delove jednih i drugih. Naime, ukoliko nećete u skorije vreme rasađivati biljke koje se pojave, možete za donje delove klijališta (one u kojima će biti zemlja i biljke) uraditi o pivskih boca koje imaju zatamnjenu plastiku, a gornje delove u koje će izrastati biljke, od providnih boca za kiselu vodu. Korenej većine biljaka (osim nekih orhideja) ne voli da bude izloženo svetlu, pa su sve “prave” saksije ili neprovidne ili od nekog tamnog materijala. Međutim, ako ćete biljke rasađivati u stalne posude nakon nekog kraćeg vremena po nicanju ili ožiljavanju, onda možete koristiti kompletno providan “komplet”.

Izrada. Rupa na saksiji je odavno izmišljena, tako da nećemo gubiti vreme oko toga 😉 Svakoj semenki ili pelceru su potrebni toplota, svetlost i voda. Zato ćemo klijalište napraviti tako da dole ima dovoljno uslova za dobru drenažu (ako se nakupi veća količina vode u klijalištu, doći će o truljenja semenki ili pelcera), a gore dovoljno svetlosti.
Počećemo tako što ćemo flašu preseći na dva dela. Donji deo ne bi trebao a bude manji od 10cm, da biste budućoj biljci dali mesta da razvije koren pristojne veličine pre nego bude presađena u neki veći sud. Kod nekih biljnih vrsta biljka neuporedivo raste brže “u dubinu” nego ka površini, pa će im trebati još dublja posuda. OPREZ! Skalpel ili nož mogu vrlo lako skliznuti niz glatku savitljivu plastiku. Ja zbog toga presecanje plastike samo započnem skalpelom, a do kraja nastavim oštrim makazama.
Takođe u zavisnosti “marke” pića koje je bilo u boci, proverite kakvog je oblika i da li biste sekući na nekom određenom mestu, dobili mogućnost da gornji i donji deo spojite što lakše. Ukoliko za to nema mogućnosti, zarežite gornji deo na 3-4 mesta a biste ga lakše spojili sa donjim delom.

Većina boca koje se kod nas koriste na dnu imaju razne izbočine ili ureze. Iskoristite ih da na njima lakše napravite otvore za drenažu. U ovu svrhu možete koristit šilo ili ekser (ide teško, ali ide), staru lemilicu (ide brzo ali smrdi) ili neki oštar nož, ili još boje, skalpel. Trebaće Vam amlo vežbe i upornosti, ali kad jednom savladate ugao pod kojim treba postaviti skalpel, sve ostalo će ići lako. Kao da nožem dubite crvljivi deo jabuke ili krompitra. Gledajte da otvori budu izmedju 5 i 10mm široki, ako stavite manje, kao da ih i niste stavljali, ako stavite veće, moraćete da ih nečim delimićno satvorite kjer će kroz veće otvore ispadati šljunak i zemlja.

Na dno klijališta morate postaviti i komade lomljenog crepa (stari biber crep i stare sušene cigle su najbolji materijal za ovo, kad ima viška vode – popiju ga, kad zafali vode, ispuštaju je iz sebe), šljunak, ili, ako nabavite, kuglice posebno tretirane gline. Dovoljno je da dno boce pokrijete sa 2-3cm ovog sloja.

U preostali deo naspite zemlju (supstrat) skoro do vrha ostavite oko 1cm nepopunjeno, da Vam se voda ne bi prelivala preko ivice prilikom zalivanja i da bi ste imali oslonac za gornji deo.

Kao što ste uradili sa dnom, na isti način možete napraviti otovre i na gornjem delu, onom u koji će izrastati buduća biljka. Biljci trebaju i vlaga i toplota i to će imati ovako pokrivena, ali mora da ima i vazduha, ukoliko ne želite da ratujete sa raznoraznim gljivicama koje se mogu razviti. Zato ćete otovoriti nekoliko dodatnih otvora na gornjem delu, ili na sebe preuzeti obavezu da bar jednom nedeljno svako od ovako napravljenih klijališta otovorite i prepustite jedno pola sata svežem vazduhu. Ako ste od onih koji svako malo obigravaju oko posuda sa posejanim semenkama, verovatno Vam neće pasti teško da svakih par dana otvorite klijalište, izluftirate i na kraju opet zatvorite.

Na kraju, kada posejete/posadite ono što ste želeli, obaveznoobaveznoobavezno stavite neku etiketu na kojoj će pisati šta je u posudi kog dana je tu dospelo i odakle Vam. Za označavanje nemorate bacati pare na markere, svaki pre ili kasnije izbledi, bolje je da na komadu neravne plastike napišete oznaku grafitnom olovkom!