Na kraju, pre početka

Neki kažu da sam završio pola posla. Drugi kažu da sam završio tek trećinu. Ko zna, verovatno je sredina negde između. Da je para ko što nije, preostali deo posla (barem onaj koji je planiran) bi mogao da se uradi za najviše mesec dana. Komotno. Ovako, ostaje da uživam u novom prostoru onakvom kakav jeste, sa polumutnim pogledom kroz velike prozore napravljene od letvi i dva sloja plasteničkog najlona. Biljke su zadovoljne, mnoge će preživeti ovu zimu. Mačke su zadovoljne, mogu da protegnu noge između dva spavanja, a da im se ne pokvase repovi.

Da li sam mogao da prođem bolje, brže, jeftinije,…? Verovatno. Sad ne bih napravio propuste kakve sam pravio radeći u 100% neznanju, neke delove posla bih bolje organizovao, a i teško je zamisliti da bi se desio neverovatan niz loših događaja koji su uveliko poremetili gradnju i završetak ovog projekta. Imao bih mnogo više samopouzdanja, ne bih čekao sate i dane da mi neko da “zvaničnu” potvrdu o nečemu što sam i sam znao ali nikad nisam lično uradio. Mnogo toga bi bilo drugačije.

Sad i da napravim 100 drugih kuća, da svaka bude i veća, i lepša i bolja po svim merilima od ove, ovo će uvek i zauvek ostati moja PRVA kuća. I to joj niko i ništa ne može oduzeti.