Mokra ziima (i proleće i leto,…)

Jedno od najbolnijih razbijanja zabluda o toe šta sam i koliko uradio, bilo je saznanje da to što je izlivena druga ploča, neće ništa značiti za prostor ispod nje, tj, da ovako naliven beton – nije vodonepropusan. Kad su se u sred zime pojavile ledenice koje su se spuštale sa punioca i gredica, mislio sam, OK, ostalo je nešto vode na dnu nalivene ploče, ništa strašno. Kad je severac nekoliko dana ubacivao sneg kroz otvor za vrata i po 7-8 metara u dubinu nove sobe (?!), i to mi je bilo OK. Sneg koji se nakupljao na stepenicama, sad nisam morao da još dva puta bacam tamo-vamo, već sam ga bacao direktno na ploču (šta ima veze, što više snega, to bolja izolacija). Ali kad je sav taj sneg krenuo da se topi… Pa još kad je snežna zima prešla u jedno od najkišnijih proleća ikad,… imali smo mali bayen na samom ulasku u donju sobu. Morao sam da brusilicom i pločom za sečenje kamena napravim žlebove u donjoj ploči kojima sam vodu koja se slivala sa stepenica i iz par mesta kroz gornju ploču, sproveo do otvora za kanalizacione instalacije. I pored toga, povremeno je morala da radi vrbova ili plastična mesta i da posle jačih pljuskova guram nakupljenu vodu kroz otovr za kanalizaciju. Ja inače volim vodu, al što je mnogo, mnogo je.