Planovi – svetionicar

Planovi

Između Ideje da hoćete da dogradite (sagradite) kuću i njenog konkretnog plana na papiru ima dosta da se uradi, ma kako ideja bila prosta. Nemojte žuriti da neki od planova proglasite definitivnim, jer, osim Vaših želja i konkretnih potreba, u svakom trenutku se mogu desiti promene u Vašem materijalnom stanju, socijalnom, zdravstvenom, emotivnom,… To nemoraju uvek da budu promene na gore (mada Marfi nikad ne spava, provereno), možda se dese i neke izuzetno lepe promene na bolje, koje Vam mogu dati više slobode u planiranju. OK, to se retko dešava, priznajem, ali opet, nikad ne treba gubiti nadu 😉

Ako treba, svoj plan izložite i 50 puta raznim osobama i saslušajte sve primedbe i predloge i sve merite 10 puta. Uostalom, pročitajte stranicu o “Zabludama”.
Ovi planovi nisu profesionalno radjeni planovi u nekom od CAD programa, niti znam kako takvi planovi treba da izgledaju (rekoh već da ne znam ništa o tome), ali su jedini “pravi” i jedini koje imam. Izgledaju maleno i nečitko, ali klikom na svaki od njih, otvoriće se novi prozor sa planom u sasvim čitkoj veličini. Možete ih i sa “Save link as” dok su ovako mali ili sa “Save image as” ako ih otovorite u novom prozoru, snimiti na svoj komjuter i na miru pregledati.

Ovako je otprilike izgledalo prizemlje i neposredna okolina kuće pre početka bilo kakvih radova. Blizina ograde na zadnjoj strani kuće (oko 1,5m) i betonirana staza koja se proteže dobrim delom placa su uslovile širenje kuće istok-zapad. Kako plac nije posebno širok (u proseku, 14m), ova staza je ujedno bila i granica do koje kuća sme da ide. Da napomenem da je na ovom crtežu (i svim ostalima koje ćete vieti), jug “gore” a sever “dole” što je u suprotnosti sa opšteprihvaćenim pravilom da se na kartama i planovima sever pokazuje “gore”, ali mi je ovako lakše da se snađem, pošto kući uvek prilazim sa severa. Ono što se i na crtežu i “u živo” vidi, to je da staza ne ide pravo, već ide u jednom velikom luku. Ono što se na crtežu vidi, ali se “u živo” ne primeti, to je da je u odnosu na pravac pružanja placa, cela postojeća kuća blago rotirana. To se može primetiti ako gledate istočnu liniju kuće i liniju ograde i šupe. Ono što se na ovom crtežu vidi, “u živo” je gotovo nemoguće primetiti, jer postojanje šupe zaklanja pogled na ovu svojevrsnu “nepravilnost”. Razmak između kuće i staze u visini stepeništa je 1,95m a u visini kapije 1,65m, 30cm na manje od 7m razmaka. I to sve zbog odstupanja od…. JEDNOG stepena!

Prvi plan je bio da se ništa ne radi u visinu. Poželeo sam da kuću “pomerim” ka jugu i na južnom zidu otvorim velike prozore koji bi gledali na tuje, bazen i plastenik, a sa severne strane dogradim jednu malu radnu sobu. Ova dogradnja bi bila praćena uklanjanjem južnog zida, pa bi dnevna soba, kuihinja i trpezarija bile jedan veeliki prostor. Po ovom planu, stepenište bi bilo obuhvaćeno kombinacijom zastakljivanja ili nekom metalnom konstrukcijom prekrivenom lamperijom koju sam video na nekoj kući.
Mislim da sam i pre nego sam završio ovaj crtež, znao da od toga nema ništa. Ovaj plan je imao toliko mana da je zaludno pokušati da ih sve pobrojim. Ali, da pomenem samo neke: da bi došli do dnevne sobe, morate se provući između šerpe sa kupusom i trpezarijskog stola, ne postoji nikakvo predosblje, već se ulazi direktno u deo za koji i ne postoji pravi naziv jer nisam mogao da smislim šta bi tu moglo da bude, kuhinja “pocepana” na delove,… Kao zakleti ljubitelj i zaštitinik mačaka, nisam za onu “prvi mačići se…”, ali bih mogao da to preformulišem u “prvi planovi se u vodu bacaju”

Od prvog trenutka, kako smo uselili, smetalo mi je što je kupatilo/WC smešteno u pravcu pogleda na jedan predivan grandiozni orah, ograđen prostor sa psima i zeleni zid od tri odrasle, velike tuje. Valjda sam onog trenutka kad sam video na papiru prvi plan, shvatio da više ne želim da kupatilo bude tu, da taj pravac bude čist i primi svu svetlost sa južne strane, a nama otvori POGLED. Takođe, varijanta sa nekim laminat tunelom ili zastakljenim stepeništem je otpala, pa je ostala jedina mogucnost da se stepenice “uvuku” u unutrašnjost kuće, tako što ću dogradnju uraditi samo sa severne strane i širinu kuće povećati za oko 1,5m, čime će ostati nesmetan prilaz stepeništu i prolaz do novog dela.
Ovaj plan je pravljen dok je Sveta Trešnja još uvak bila u životu i dok je još uvek postojala želja da je sačuvamo. Na predlog jedne drugarice, arhitekte, u ovaj izlomljeni ugao je smešten WC, (da podsetim, imamo kupatilo na spratu) i ostavljen je dovoljno širok prolaz u veliku kuhinju sa trpezarijom. Dobra strana ovog plana je što je WC blizu ulaza u kuću, što postoji predsoblje i što ćemo dobiti lepu, veliku dnevnu sobu “sa pogledom”. U dnevnu sobu bi se ulazilo iz predosblja i iz trpezarije.
Loša strana je bila ta, što je veliki deo dogradnje bio u najmračnijem delu dvorišta i to me je stalno kopkalo. Severozapadni deo kuće, koji gleda u buduću ogradu punu lonicera i klematisa je takođe bio “blokiran” WC-om i stablom trešnje.

Kao što sam već pomenuo, kako je proleće odmicalo, primetili smo da sa trešnjom nešto nije u redu. Neke grane su počele da se suše, mnoge su imale vrlo oskudno lišće, bilo je jako malo cvetova. Kad je došlo vreme zrenja plodova, videli smo da ih nema ni 1/5 u odnosu na prethodnu godinu. Nešto kasnije, kad smo teška srca odlučili da je uklonimo, ispostavilo se da je iznutra bila potpuno trula i da bi za najviše godinu ili dve i sama pala.
Iako smo jako žalili za ovim stablom, s druge strane se otvorila mogućnost da se težište novog prostora pomeri na sever-severozapad (kao u filmu 🙂 ). Zato sam uradio plan po kojem će ovog puta kupatilo-WC biti izmešteno u najmračniji deo dvorišta, a cela kuhinja i trpezarija biti “pomerene” za oko 1,8m prema “licu” kuće. Takođe, planirani prozori na svernoj i zapadnoj strani bi trebalo da pruže lep pogled na staru česmu, ruže i buduću cvetnu ogradu. I dalje bi ostala komunikacija izmedju kuhinje-trpezarije i dnevne sobe a ulaz u kupatilo bi bio uvučen na dno jednog funkcionalnog predsoblja, dimenzija 2×1,8m.

Kad od drveta ne vidit šumu, to je zabrinjavajuće. Kad od šume ne vidite drvo, to uglavnom i nije nešto strašno. Ali ako je to drvo poveće i još na vrlo bitnoj lokaciji, onda možete imati problem. Ja sam imao sreće da mi je upravo onog dana kad sam završio kopanje planiranog temelja, svratio jedan poznanik i postavio za njega sasvim normalno pitanje, koje je meni zvučalo kao hladan tuš: “Zašto nisi iskopao temelj do kraja kuće, šta će ti ovaj skoro 3m dug urezani ćošak?” (veliko crveno X)!
Toliko sam bio zaokupljen planiranjem “glavnog” dela dogradnje i kasnijim problemima sa kopanjem temelja (o tome u delu “Temelj”), da sam potpuno zanemario mogućnost da sa samo još malo uloženog truda i materijala, mogu dobiti još bolji i svetliji prostor na južnom delu kuće. Bledo zelena pregrada je planirana da bude neka PVC ili ALU pregrada sa dosta stakla a između nje i južnog zida bi se tako lepo uklopio kompjuterski sto i muzički centar. Kako inače 90% vremena provedenog u kući provodim za kompjuterom, ovo bi bilo idealno mesto sa pogledom na moje drage pse i biljke.

Početak leta i početak radova je na žalost obeležilo i pogoršanje zdravlja mog oca. Zato smo još jednom promenili plan i od bivšeg kupatila i budućeg dograđenog dela (onaj veliki X) napravili malu spavaću sobu za njega.
NIje dočekao da se useli u nju.

I bez njega, ovu sobicu smo ostavili i dalje kao aktuelnu, u njoj će biti komjuter i radni prostor moje supruge, na izvestan način odvojen od ostatka kuće.

Ovo je, bar za sad, poslednji i aktuelni plan, mada, ko zna, kaže se da se kuća nikad ne završi, pola zida ovde, dve cigle tamo,… i eto nekog novog rešenja za neki deo kuće. Videćemo, možda nam se koji put desi i neka promena na bolje (pomenuta u prvom pasusu). Jedina mana (bar do sad primećena) je da će morati da se od ulaznih vrata prelazi preko cele trpezarije, pa pored kuhinje do kupatila, što ne bi bilo nešto da u kuću ne ulazim posle celog dana provedenog u plasteniku, bašti ili među psima, što znači, poprilično prljav. Zato sam počeo da razmišljam i o nekim zadnjim vratima i prostoru šupe koja se lepi za kuću sa zadnje strane, možda nekoj mini kotlarnici kroz koju bih prljav ulazio u kuću uz samo kupatilo. Ima vremena za to, prvo da završim ovo što sam započeo :).

Što se tiče sprata, želeo sam da bude urađen tako da zahteva najmanje promena u odnosu na postojeću kuću, da bude kao neki njen produžetak. Ali… Krov na kući je rađen na dve vode, simetričan i sa nagibom po 40 stepeni sa obe strane. Strana okrenuta ka istoku (na slici leva) nije problem, potrebna visina zida na toj strani je dovoljna za funkcionisanje obuduće prostorije, na tu stranu ću staviti neke ugradne vitrine i fioke za peškire i sredstva za higijenu i biće OK. Problem je zapadna (desna) strana.

Pošto je na tu stranu kuća proširena, (crvena vertikalna traka pokazuje položaj postojećeg zida), ukoliko bi se pratio nagib postojećeg krova, dobio bih na kraju jedan poveći “mrtav prostor”, jer bi se krov susretao sa zidom na oko 30cm visine (na slici, crveni providan krug). U toj prostoriji, već na 1,7m od kraja poda ne bih mogao da pridjem ni blizu kraju sobe, možda bih mogao da ukradem još nekih 50-60cm na neke komode ili krevet, ali bi i dalje veliki deo sobe ostao nedostupan.

Zbog toga sam malo listao literaturu, raspitivao se i došao do podatka da je za naše podneblje neophodan minimum od oko 22 stepena nagiba krova koji se pokriva crepovima. Za pokrivanje tegolom, ugao može biti manji, ali sam u okviru planiranja išao na to da ću kuću pokriti crepom. Uz pomoć supruge i njenog poznavanja trigonometrije, došli smo do podatka da ako na tu stranu krov stavimo pod nagib od 23 stepena, na ovo rastojanje do kraja zida, zid će na spoju sa krovom biti visok 120cm što je sasvim dovoljno da soba od kraja do kraja ima slobodan pristup zidovima. Ovde sam napravio manji propust jer se nisam setio da ukalkulišem i visinu venčanice, tako da smo na kraju ipak dobili graničnu vrednost od 22 stepena, ali zato i zid visok 130cm. Oh, yeah 😉

E, ovo moram da Vam kažem:

13 godina kasnije, kad već uveliko živimo u dozidanom delu, planovi još uvek nisu definitivni. Ne. Planiraju se razne dogradnje, izbijanja, pregrađivanja, promene,… Ono kad je neko davno rekao da se kuća nikad ne završi, e to 🙂

Detaljnije na nekim drugim stranicama 🙂 Pročitajte prco ove 🙂