Kuća – svetionicar

Mislim da mi u životu ništa nije teže nego napisati ovaj tekst. Kako decenije maštanja, godine podstanarskih muka, mesece Tantalovih muka i dane strepnje i neopisive radosti pretočiti u par pasusa? Nemoguće?

To sam i sam pomislio kad sam krenuo da sam dogradim kuću. I na kraju sam uspeo. Uspeću valjda i da napišem ovaj tekst 🙂

Od prvog trenutka kad smo ušli u ovaj prostor, znali smo da ćemo morati da ga doradimo. Živeli smo praktično u dve vikendice/garsonjere postavljene jedna na drugu i spojene spoljnim stepenicama. U prizemlju dnevna, radna, gostinska soba, kuhinja i trpezarija, kupatilo sa WC-om – sve u jednom prostoru (osim WC/kupatila, naravno) veličine 6x6m. Na spratu jedna, za naše prilike velika dnevna soba sa svojim kupatilom/WC-om.

Već tu prvu zimu smo se malo patili sa snegom na stepenicama, uveče kreneš na spavanje – metlu ili lopatu u ruke da se probiješ do spavaće sobe. I sve sa stepeništa, naravno, baciš “pravo dole”. Ujutru, opet metla i lopata u ruke, pa sa stepeništa bacaj sneg na ono “pravo dole” od sinoć. I kad siđeš na dno stpenica, sačeka te gomila “pravo dole” da je skloniš i dođeš do ulaznih vrata. Pojedinih dana, kad je jak sneg, ceo postupak se ponovi i po 3-4 puta :(. Kako je selidba bila vrlo obimna i teška, moja draga i ja smo na brzinu iskucali nešto kao nadkrivenu, zatvorenu tendu, “samo da preguramo zimu”. Tačnije rečeno, dve zime. Toliko nam je vremena trebalo da pozavršavamo sve “mora odmah” poslove koji su nas sačekali i da se najzad okrenemo planovima za dogradnju kuće.(Uzgred, iako je lokalna ulična kladionica predviđala da će se ova tenda srušiti za manje od nedelju dana, ona je potrajala više od dve godine u celini, a onda je krov tende još skoro godinu dana služio kao privremeni krov/zaklon u toku zidanja. Za sve to vreme, imali smo jedno cepanje najlonske tende (verovatno je bila trula) i lomljenje jedne letve (čvor).)

U kasno proleće 2009 smo krenuli u potragu za majstorima koji će nam dograditi jednu “dole soba/gore soba + krov” građevinu koja će se nastavljati na postojeću kuću i tako od spoljašnjih stepenica napraviti unutrašnje. Sama površina postojeće kuće je bila previše mala da bi se napravile unutrašnje stepenice, premeštanje stepenica na drugu stranu kuće je tražilo dodatni rad i troškove, tako da je plan da se stepenice praktično pokriju novom sobom i krovom bio jedino logično (a jeftino) rešenje.

Najkraće rečeno (u hiljadu reči 🙂 ), ideja je bila da se napravi nešto slično kao na slici dole. Ono što se na ovoj slici ne vidi, to je da j u prvobitnom planu bilo potpuno i bezuslovno očuvanje trešnje, zbog koje je ceo prvi plan imao “usek” od skoro 4 kvadrata na tom uglu. Međutim, s prvim prolećem, trešnja je počela da pokazuje znake nekog ozbiljnog oboljenja, rodila je jako malo, grane su počele da se suše i nakon konsultovanja nekoliko stručnjaka za voće i drveće uopšte, morali smo da je uklonimo. (Na kraju se ispostavilo da je bila skroz trula iznutra)

Da sad ne pominjem imena “majstora” i “majstora” koji su dolazili, coktali, dizali obrve ‘vako i onako,… neću pominjati ni cene koje su davali za ovaj posao. Mnogo kasnije, kad je posao već poprilično odmakao, saznao sam od iskusnih građevinaca da sam dobijao uglavnom 30-40% veće cene nego što je “prava” cena. Takav mi je horoskop, izgleda. U svakom slučaju, poučen iskustvom sa betonskom pločom gde sam nakon 4 meseca čekanja da se pojavi neko normalan sa normalnom cenom rada, celu ploču izlio sam, počeo sam da pomalo razmišljam o tome, šta sve mogu da odradim sam i tako uštedim bar neke pare koje će kasnije zatrebati za završavanje kuće. O zidanju nisam znao ništa. O zidanju kuće sam znao manje od ništa. Celo moje zidarsko iskustvo je bilo malterisanje 7-8 kvadratnih metara jednog zida i livenje betonske ploče ispred radionice.

Zato sam se posvetio čitanju sajtova i foruma, guglovanju, tubovanju i svim ostalim načinima da se dođe do nekog iskustva, znanja i saveta o gradnji. Uporedo sa tim, radio sam na izradi konkretnog plana, kako i šta uraditi, šta će biti najlakše za izvođenje, šta će tražiti najmanje para. Na linku Planovi možete naći sve planove (dovoljno “ozbiljne da su ušli u kompjuter i bar u Corelu dobili digitalnu formu. Planova radjenih olovkom na svakojakim papirima je bilo mnogo, mnogo vise). Obavezno pogledajte i Rečnik nepoznatih, stranih i zbunjujućih izraza, uštedeće Vam vreme i poštedeti Vas mnogih nedoumica i zabluda.