Plan jedne bašte – svetionicar

Plan za jednu baštu površine 4x10m

Kao i medju ljudima, i medju biljkama ima dobrih i loših komšija. Neke biljke pomažu jedne drugima da lepo rastu, dok druge, najblaže rečeno, smetaju. Zato, za početak, jedan savet koji nema veze sa “sam svoj majstor” već je više iz domena botanike – nemojte sve trpati u isti prostor bašte, bez obzira koliko strasno voleli papriku, paradajz, krastavac, boraniju, kupus,… O tome ko s kim može, a ko ne, napisaću na jednom drugom mestu, a ovde ću postaviti plan jedne bašte u kojoj glavni deo čini paradajz, a preostali delovi se popunjavaju nižim i manjim biljkama.

Kad planirate broj biljaka koje ćete posaditi na nekom prostoru, obavezno uzmite u obzir dve stvari: na kolikom razmaku se te biljke sade i koliko prostora imate na raspolaganju. Prostor kojim rapsolazete obično NIJE jednak površini parcele – većina ljudi (tu ubrajam i sebe), kad prvi put planira baštu, obično zaboravi na staze koje su Vam neophodne da pridjete biljkama. Obično, na staze odo oko 30% površine. Ako ste malo većih gabarita (kao pisac ovih redova), onda je prostor na koji nećete moći da računate još i veći.

Ovaj plan je jednostavan i sa jednom poljoprivrednom kulturom koja zauzima najveći deo prostora, pa je zato ovaj manjak nešto manji, oko 20%. Iako je zvanično reč o bašti 4x10m, ovaj plan se može primeniti na površine koje nisu fizički ogradjene (npr sa 4 zida) i da će na pojedinim mestima postojati mogućnost da se malo “ukrade” od okolnog prostora, tj, da pojedine grane paradajza i bure budu van ovih granica 😉

U plan sam uvrstio jednu stazu, zvanično široku 1m, ali će zbog pojedinih grana paradajza i zeleniša posadjenog uz drugu stranu staze, “prolazni deo” biti uglavnom 60-70cm širok.

Šta se sadi

pet redova paradajza po 12 stabljika u svakom redu. Redovi su razmaknuti po 75cm, a u redu, strukovi su na razmaku od 80cm, što je malo više od najčešće pominjane vrednosti 70×70. Na ovaj način, na ovu površinu možete posaditi 60 strukova paradajza.
dva reda po 25 biljaka salate, blitve ili nečeg sličnog, na razmak od 40cm (može i manji, pa će stati više biljaka, ali ne manji od 25cm). Redovi su “smaknuti da bi biljke imale više prostora i da redovi ne bi išli puno u širinu i zauzeli više staze nego što je to potrebno.
neodredjeni broj sitnog rastinja kao sto su razne sorte luka (crni, mladi, beli, vlašac,…) i bosiljka koji mođe da poprilično naraste, ali se šišanjem njegova veličina može kontrolisati. Osim štio je prelep začin, bosiljak je i veliki prijatelj paradajza.
Takodje, izmedju paradajza, tu i tamo valja posaditi po koju visoku kadifu (ne onu malu, saksijsku, već visoku, 50-70cm visoku). Nju nećete pojesti, ali će vrlo lepo štititi korenje vašeg paradajza od prevelikog broja glista ispod malč folije. Posadite i poneki dragoljub (ili ga obesite o nešto ako imate uslova za to), on je dobar protiv bele lisnate vaši.

Ovakvim planom, imaćete posadjeno dovoljno biljaka za lepe i bogate salate celog leta, a u zavisnosti od sorti koje sadite, možda pretekne dovoljno i za sok

A da Vam leto prodje što bezbrižnije:

Razmislite o postavljanju sistema “kap po kap” i malč folije. Makar i najprostijeg. Prednosti su višestruke:

Mnogo manje ćete se baviti teškim fizičkim poslovima, zalivanjem i čupanjem korova. Sam proces zalivanja će se svesti na “odvrni slavinu” i sat ili koliko već kasnije “zavrni slavinu”. Ako Vam, kao na slici, “srce” sistema bude bure, onda nemorate ni da birinete da li ste na vreme zavrnuli slavinu, kad isteče voda iz bureta, zalivanje je završeno. Ako sistem prikljućujete na gradski vodovod, ne smete odvrnuti česmu kao kod zalivanja crevom, trakaste cevi će popucati, nisu pravljene za takav pritisak. Dovoljno će biti da slavinu odvrnete na 1/3.

Malč folija (onaj crni najlon koji vidite po nekim baštama) ima dvostruku ulogu, da spreči da trava raste oko biljaka koje sadite i da duže zadrži vlagu koja pristiže kroz trakasta creva za “kap po kap”. Mana ovog sistema je što će kad pada kiša. biljke dobiti samo onu vodu koja popada po njima i koja prodje kroz 10cm široku rupu na foliji, tako da ćete ponekad morati da zalijete i nakon najjače kiše. Takodje, gde je vlaga i mrak (znam ja: ispod folije 😉 ) tu su i gliste koje koje same po sebi neće naneti preveliku štetu korenju Vaših biljaka, ali će privući sve krtice i slepe kućiće u kraju. Krtica ne jede Vašu biljku, ali jureći za glistama pravi kanale direktno ispod korena i na taj način, korenje ostaje u vazduhu i suši se (bukvalno visi sa krova krtičinog kanala).

Rizik od krtica uz kupanje, pecanje ili već neku treću veselu letnju aktivnost nasuprot svakodnevnom vučenju kofa i kofa vode nakon čega sledi čupanje korova, odaberite sami. Ja uz kupanje i pecanje lakše prebolim krtice 😉

Pošto košta?

Dosta ljudi misli da je ovaj sistem jako skup i da je samo za velike proizvodjače povrća i cveća. Količina novca je relativna stvar, đto je za nekoga malo, za drugog je pravo bogatstvo i to je tako kako jeste. Zato sam danas (04. april 2013), nazvao lokalni agro-centar koji ima umerene cene i pitao za sve delove ovog sistema, koliko koštaju. Evo:

Elementi sistema i cene

Element	cena po jedinici	ukupno
Okiten crevo, 3/4“, 4,5m Male slavinice za trakasto crevo 5kom Trakasta creva 6x10m=50m Folija 110cm 4x10m=40m Završni čep za crevo 1kom	60 din/m 130 din/kom 7,5 din /m 11 din /m 150 din/kom	270 din 650 din 450 din 440 din 150 din cene zu iz 2011, proverite 🙂

Pod uslovom da imate svoje bure (oko 150 litara, po mogućstvu sa slavinom) i neku potporu oko metar visoku (daće dovoljan pritisak da voda slobodnim padom dospe do svih biljaka), ovaj sistem košta 1960din, što po današnjem kursu (oko 110din/euro), izadje 17,8e. Važna napomena: malč foliju ćete verovatno morati da menjate svake godine (440din), a trakasta creva svake četvrte ili pete (zavisi od proizvodjača, terena, sastava zemljišta, vode koja ide kroz crevo,…). Sve ostalo je večno (osim ako ne predjete preko nekog dela traktorom ili nečim sličnim).

Kako se postavlja?

Na slavinu od bureta montirate okiten crevo (direktno ili preko reduktora, zavisi od toga kako je rešena slavina na Vašem buretu. Možda će ovaj korak povećati ukupne troškove za još nekih 150-200din).
Na okiten crevu, burgijom za drvo (najlakše je) br. 14 izbušite rupe po onoj beloj ili bledo plavoj liniji koja ide celom dužinom creva. Tu je zid creva najmekši. Rupe bušite na razmak izmedju budućih redova (u napem slučaju, 5 rupa na razmaku od 75cm i jedna skoro na samom kraju creva, pazite na ostavite bar 10cm od kraja da možete da tamo postavite čep!).
U izbušene rupe ubacite gumene čepove i kroz njih ugurate male slavine koje ste kupili. Tu Vas čeka mnogo gnjusfghshrrrr, zato je idealno ovo raditi kad je vreme toplo, ako radite početkom marta, okiten crevo i sva prateća plastika su tvrdi ko kamen i imaćete malo muke da ovo progurate. Ali, samo hrabro, kad sam ja uspeo, uspećete i Vi 😉
Na slobodni kraj male plastične slavine prikaćite trakasto crevo (uglavnom se svi sistemi zasnivaju na “navuci trakasto crevo na kraj slavine i zavrni kapicu koja ide uz nju”).
Sa kraja creva, odsecite parče dugo 2-3cm. Kraj creva presavijte 2-3 puta u na tako presavijen kraj, samo navucite odsečeni deo.
Na sloboni kraj okiten creva, montirajte završni čep.
Gotovo. Za ceo posao će Vam biti potrebno dvadesetak minuta (više od pola vremena oduzme uguravanje slavina u gumene čepove).

Sada Vam još samo preostaje da trakasta creva (koja su razmotana do kraja i OBAVEZNO zatvorena na kraju kao u koraku br. 5) prekrijete malč folijom i da u malč foliji otovorite rupe (možete kupiti metalnu sadiljku, košta oko 5e, ili korsititi neku užu metalnu konzervu). Otvore pravite na razmak izmedju biljaka u redu, u našem slučaju to je 80cm. Otvore pravite uz samo trakasto crevo, da voda kaplje što bliže biljci.

Kad budem postavljao svoju baštu, uradiću i fotografije. Do tada, moraćete da se snadjete sa ovim “text only” objašnjenjem 🙂