Rečnik – svetionicar

Rečnik potpuno nepoznatih i manje nepoznatih reči i zbunjujućih izraza

“Ma samo izvučeš serklaž, brkovima vežeš venčanicu i za nju zakačiš rog, ovde će trebati jastuk a ovde stolica, i to je to“. Je‚l’? O.o

Skoro sam, gledajući emisiju Grand design, čuo jednu mnogo dobru definiciju građevinarstva – skup ludaka na otovorenom. Bez namere da uvredim ili omalovažim bilo koga, ali kad glavačke i nespremni uletite u gradnju, u početku ništa nema smisla. Svi sve znaju i svako će svoje izlaganje završiti sa “ma to je prosto“, “snaćićeš se, pametan si ti” i ona najstrašnija, pogubna po moral i radni elan – “…a ti uradi kako hoćeš“. Proveo sam dane čitajući objašnjenja i tražeći fotografije za pojmove koji su kao sveže kokice izletali odnekud. Možda ste i sami već u nekoj sivoj zoni (ne)razumevanja nekih pojmova za koje ste do juče mislili da znače nešto sasvim drugo. Ova stranica je mini rečnik za sve Vas koji se još uvek ne snalazite u građevinglišu.
Termine sam poređao po abecedi zbog lakšeg pregleda i snalaženja. Možda Vam neki od ovih pojmova nikad ne zatrebaju, a sa nekima ćete se verovatno susretati “100x” na dan. U svakom slučaju, nije loše pročitati, može da psoluži i kao dobar podsetnik o alatima koji će Vam biti potrebni.
Verovatno ću zaboraviti neki od izraza, ali kako se kojeg budem prisetio, dodaću. Ako i Vi znate neki, javite mi :)os

Brkovi

Delovi armature ili armaturne žice koji vire iz nalivenog betona. Prilikom nalivanja betonskih stubova, ostavlja se čitav deo armature (bar 20, 30cm, a ponekad i čitav metar pa i više) da štrči da bi se na njega povezala nova armatura za produžetak stuba na sledećem spratu ili bilo kom drugom produžetku betonskih radova. Videćete da iz nalivenih ploča po ćoškovima vire gomie od bar po 4 armaturne žice, kad se liju ploče na spratovima često ostane čitav “češalj” armaturnih žica koje će poslužiti za izradu terasa i sl. Ponekad se ostavljaju samo ubačeni elovi tanje armaturne čice (debljine 6 ili 8mm) prilikom livenja betonskih elemenata za koje kasnije treba vezati neku drvenu gredu (venčanica za horizontalni serklaž iz druge rečenice na ovoj stranici).

Fangla

Bilo kojim materijalom da radite, ovo je alat koji će Vam uvek trebati. Možda je najbolje da kupite više komada, bar 4 ili 5, pa da različite materijale uzimate različitom fanglom. Jedna za pesak, jedna za cement, lepak, vodu,… Metalne su trajnije ali teže, plastične su lakše i ako bar malo pripazite, neće se tek tako lako slomiti. Liče na velike kašike sa kratkom drškom.

Greda

Osim svima poznatog značenja, drvena greda, ovaj pojam se koristi i za betonske grede koje mogu biti horizontalne ili vertikalne. Kad bi mogli da u jednoj kući vidite samo grede, one bi izgledale kao crtež kuće napravljen olovkom. Moraju činiti svaki ugao kuće, njima se završava zidanje svakog zida (bez obzira da li će na njega doći još jedan ploča, sprat, krov,…) Takođe, moraju se staviti iznad svih vrata i prozora, čime se ojačava zid oslabljen otvorom za vrata ili prozore. One sve zajedno, čuvaju kuću od oštećenja i urušavanja prilikom zemljotresa, a horizontalne grede uz to i često nose na sebi čitave delove kuće koji su iznad njih. Ako su grede horizontalne i treba da nose neki teret (uglavnom spratnu betonsku ploču), morate najstrožije voditi računa o statici ove grede, tj. odnosu njene dužine, debljine, količine armature i rasporeda armature unutar nje. Postoji neko “skraćeno” pravilo, da je visina horizontalne grede jednaka 10% njene dužine (znači, ako je greda duga 5 m, morala bi a ima visinu od 50 cm, pri tome se računa njena “slobodna” dužina, od jedne do druge tačke na koju se greda oslanja). Vertikalne grede (stubovi) su uglavnom dimenzija 15×15 ili 20×20 cm. Ali, da je ovako prosto i lako, ne bi statika bila čitava nauka, zato je bolje da platite nekom stručnom licu da Vam izračuna sigurne parametre greda!

Klin, najčešće napravljen od drveta, (mada može da posluži i komad metala, tvrde plastike, cigle,…) kojim se podupire jedan kraj nečega, tako da to nešto stoji ravno. U “normalnom” životu, se primenjuje ispod nogara stola, ormana, delova nameštaja i aparata. U gradjevini, za poravnavanje i stabilizaciju skela, dovodjenje drvenih greda i blokova u horizontalu, poravnavanje ragastova…

Kalkan, zabat

Kad pogledate bilo koju kuću koja ima krov koji pokriva dve njene strane i na vrhu se spaja pod nekim uglom (krov “na dve vode”), trouglasti deo zida koji se nalazi neposredno ispod tog spoja se zove kalkan ili zabat. Kod zidanja je bitan zato što mora da bude urađen pod dobrim uglom da bi preko drvene grede ili direktno, ravnomerno primio deo težine krova na sebe.

M.A.J.S.T.O.R.

M.A.J.S.T.O.R.

Pre nego sam počeo sa radom, mislio sam da bar nešto znam. Majstor. Čika koji dolazi sa kapicom na glavi, vuče uvek neku torbu sa sobom, pije slatku kafu i pivce i pravi ili popravlja stvari po kući. Ponekad ima pomoćnika, “fizikalca” koji mu dodaje materijal i alat. Sve zna. Provereno.
Kakva zabluda. Ili sam ja ostao u nekom davnom vremenu ili je ovo novo vreme potpuno izokrenulo neke ranije definicije. Kako god:
– majstor je i dalje čika koji dolazi sa nekim glavopokrivačem, pije kafu sa šećerom i zna sve
– majstor je svako koga pitate za savet u vezi bilo čega (“Ma pusti majstore, slušaj MENE kad ti kažem!“)
– majstori su svi “fizikalci” koje pitate da odrade neki posao (“Ma kojih 15 e, MOJA dnevnica je 30 e“)
– majstori su svi koje pitate da odrade bilo koji posao (“Naravno da znam“)
– postajete majstor onog trentuka kad uzmete bilo kakav alat-materijal u ruke (Majstore, srećan rad!)
– postajete majstor onog trenutka kad nepoznatom komšiji zatreba kofa šljunka, malo kreča. maltera, ekseri,… (“Majstore, jel’ mogu da uzmem…“)
– postajete majstor kad poznatom komšiji postane dosadno (“Majstore, aj napravi pauzu i stavi kafu“)
– postajete majstor kad uradite nešto dobro (“E, ovo si uradio, majstorski!“)
– postajete majstor kad nesto us***** (“E, ovo si us***, majsotrski!)
U stvari, ovo će Vam olakšati svaku komunikaciju sa svima sa kojima budete u kontaktu u toku gradnje, samo ga oslovite sa “Majstore” i već ste završili pola posla. Provereno 😉

Posniji i masniji beton

Kad budete u mešalicu ubacivali materijal za beton, ubacivaćete šljunak i cement u odnosu 3:1. U slučaju da vam beton treba za neke delove koji neće trpeti neko jače opterećenje možda ćete raditi odnos 4:1 ili nesšto između. Sigurno nećete ubaciti par lopata šljnuka, pa jednu cementa i tako u nedogled, već verovatno, desetak lopata šljunka pa 3-4 lopate cementa i to ponoviti 2x (ako Vam je mešalica standardne zapremine). Ako sve uradite kako treba, dodavanjem vode i mešanjem, dobićete nešto slično džinovskoj salati sa majonezom, tj. kamenčiće obložene sjajnim, masnim, slojem tamno sivog cementa.
Ali, nije pitanje da li ćete, već kad ćete se “zabrojati” i staviti ili mnogo više šljunka ili mnogo manje cementa. U tom slučaju, kamenčići neće izgledati kao da su umočeni u nešto sjajno i plastično, već više kao da su prekriveni prezlom. Naravno, to ćete primetiti tek kad sadržaj mešalice izručite u kolica. Ili kad sadržaj kolica izručite u temelj, ploču, gredu,… Ovim ste napravili “postan” beton koji nije dobar, ima premalo cementa u sebi i samim tim, nema dovoljno “veziva” koje će povezati i stvrdnuti šljunak. Bilo bi najbolje da ako to primetite dok je masa još u kolicima, sadržaj kolica vratite u mešalicu, dodate još cementa i verovatno još malo vode i pustite da se masa još par minuta meša.
Ako ste ipak bili toliko umorni, rasejani ili nešto treće, pa grešku primetili tek pošto ste sadržaj kolica izručili, onda se potrudite da ga razvučete na što veću površinu, sledeću turu u mešalici zamešajte sa više cementa nego što je normalno potrebno (“masniji” beton) i tu novu turu naspite preko “posnog” betona. Poitrudite se da lopatom, motkom, nekom cevi ili bilo čime što vam je zgodno, dobro izmešate posni i masni beton čime ćete sve vratiti u “normalu”. U svakom slučaju, nije ništa strašno, bez panike.

Kao i špahla, služi za nanošenje maltera ili lepka na površine blokova ili cigli sa kojima radite. Takođe, odlična je za skidanje viška ili manje ukrajanje ukoliko radite siporeksom ili Ytongom. Izgleda kao alatka za služenje torte, samo grublje izrade 🙂

Nulta ploča

Prva ploča koju budete izlivali nakon livenja temelja, ploča koja će biti pod vašeg prizemlja. Može biti u ravni tla ili na nadtemeljnim zidovima kojima se “dno” kuće podiže iznad nivoa okolnog tla. Na pojedinim mestima je zovu i “mrtva” ploča ali ja taj naziv baš i ne bih upotrebljavao.

Okapnice

su uglavnom šire ili uže limene trake, savijene po meri i pričvršćene ili ispod najnižeg reda crepova ili ispod prozora. Ispod crepova služe da vodu koja se slije niz crepove sprovedu u oluk, a ispod prozora da Vam voda koja se slije niz prozor ne podlije pa prođe u sobu između prozorskog krila i okvira prozora.

Parapet

je prostor između poda i donje ivice prozora. zbog standarda u proizvodnji nameštaja, ne bi trebao da bude manji od 80 cm (stavite fotelju uz prozor i više ne možete da otvorite prozor). U kuhinji je nešto veći (oko 120 cm) a u kupatilu najveći (150 cm).

“pod libelu”

Izraz koji se koristi kad se opisuju elementi ili površine koji su ravni sa horizontalnom linijom, potpuno vodoravni. Pogledati ispod, pod “vagres“.

Ragastov, štok

Drveni, aluminijumski, metalni ili PVC okvir za koji su šarkama pričvršćena vrata ili prozori.

Grede, glavni nosači krova. Spajaju se na najvišoj tački krova (sleme), a na svom donjem kraju za venčanicu. Zbog veće stabilnosti, oslanjaju se na poprečne grede – “stolice”.

Šalovanje je deo pripreme nekog prostora u koji ćete kasnije uliti beton. Izlivanje betonske ploče, betonske staze, svih stubova, greda i ostalih betonskih elemenata počinje šalovanjem, tj. određivanjem granica između kojih se uliva beton. Šalovanje se najčešće (i najlakše) radi daskama koje se pre nalivanja betona obavezno nakvase (da se beton ne bi zalepio za daske. Nije retkost da se prostor u koji ulazi beton prekrije najlonom, o tome pogledajte deo o betoniranju). Ovo je možda najlakše objasniti na primeru betonske ploče ili betonske staze (pogledaj sliku). Uz pomoć vagresa, prostor u koji treba uliti beton se ogradi daskama čija gornja ivica predstavlja visinu buduće betonske ploče. Daske se fiksiraju drvenim klinovima (ili teškim komadima slomljenog betona, blokovima, kamenjem, bilo čime samo da se spreči njihovo naknadno pomeranje kad se krene sa ulivanjem betona). Nakon nalivanja, ove dakse služe kao oslonac po kojem se povlači daska, (ili tanja greda, veće ravnalo,…) čime se poravnava površina nalivenog betona.

Špar beton

Nema nikakve sumnje šta ovaj izraz znači. Predstavlja nešto čime ćete uštedeti (“ušparati”, od nemačke reči za štednju), na količini cementa i šljunka = betona. Uglavnom su u pitanju komadi lomljnog starog betona, veći komadi kamena koje ne stavljate u mešalicu, komadi mermera, stare cigle,… sve ono što je čvrsto, tvrdo, nerazgraivo (strogo izbegavati drvo, ma koliko bilo tvrdo), a što će se ubaciti u prostor koji treba da betonirate. Poenta je u tome da se nečim čvrstim i tvrdim popuni bar deo zapremine koju morate da popunite betonom i samim tim uštedi na količini betona koji se pravi. Većina pobornika zvanične građevine je protiv upotrebe ovakvih mera štednje. S druge strane, većina majstora i uopšte ljudi koji su ikad betonirali bilo šta je bila za ovaj “metod”. Odlučite sami.

Komad (ne)rđajućeg lima ili plastike, napravljen da pre svega nanosi materijal (malter, lepak,…) na površine na kojima radimo. Takođe, služi i za uklanjanje viška materijala, manja urezivanja, obrezivanja i ukrajanja elemenata. Ima ih u raznim veličinama, vremenom ćete naći onu koja Vam najviše odgovara.

Nit’ prostijeg, nit’ važnijeg alata. Koristi se u svim situacijama gde Vam je neophodno da su dve tačke na istoj vodoravnoj liniji (betoniranje ploče, visina stubova, visina zidova,…). U pitanju je crevo, promera ne veceg od 1-2cm i ako nije providno, mora da bude bar poluprovidno, da se jasno vidi voda u njemu. Koristi Zakon o spojenim sudovima (po kojem, uprošćeno, u sudovima koji su spojeni, tečnost mora da bude na istoj visini). Ovde nemate sudove, već crevo napunjeno vodom. Viće u delu o betoniranju, ovde ću ostaviti samo šemu.

Vinkl

Ako Vam neko kaže da nešto mora da vam bude “u vinkl” ili “pod vinkl”, to znači da neki elementi (zidovi, grede, pragovi,…) moraju da budu pod pravim uglom.

Ako Vam neko kaže da VI niste “pod vinklu”, onda znači da niste baš svoji (recimo, da pokušavate da sami napravite kuću npr. 🙂 )