Plastenik drvene konstrukcije

Kada nam je pre par godina grad za manje od 7 minuta uništio više od 70% biljaka, čvrsto sam rešio da napravim kakav-takav plastenik i u njemu gajim "duplikate" svih meni važnih biljaka. Nešto kao "backup" ;)

Do tog trenutka, nisam imao pojma o plasteničkom uzgoju biljaka, kakav treba plastenik da bude, šta treba a šta ne treba uraditi,... znao sam samo da moram da ga napravim. U to vreme smo živeli u kući koja je bila na uzanom placu (10m širine). Bašta je po pola bila podeljena nekom stazom od starih cigala sto je uslovilo da budući plastenik nemože da bude širi od 5m. Sa jedne strane placa je bilo neko visoko drveće, gotovo čitav dan je bacalo jaku senku, a sa druge strane je bila komšijina radionica i šupa. Za plastenik sa krovom na dve vode nije bilo prostora, tako da sam se na kraju odlučio za ovo:

šema budućeg plastenika

Dužinu plastenika je uslovilo drvo badema koje se vidi na slici. Prvobitna zamisao je da plastenik bude širok punih 5 metara, ali zbog standarda po kojem se proizvode letve 3x5cm (dugačke su 5 metara) i zbog potrebnog nagiba plastenika, morao sam da budući plastenik malo suzim.

Ali pre svega, pre nego sam uopšte počeo da radim bilo šta konkretno, morao sam da uradim najvažniji deo posla - da pitam komšiju da se malkice oslonim na njegove zidove :)

Potreban materijal

1. letve 3x5cm, 5m dugačke 15 komada
2. Gredice 10x10cm, 5m dugačke, 6 komada
3. Gredice 10x10cm, 4m dugačke, 4 komada
4. 100 kvadratnih metara najlona za plastenike
5. 3 limene šarke za drvo
6. šrafovi za drvo 80x4mm, 150 komada
7. 11 šrafova 100x6mm sa odgovarajućim tiplovima
8. NEOPHODNO! - dobar košija :)

Početak:

Kad počnete rad na izgradnji plastenika, možete raditi na dva načina - prvo napravite plastenik, pa kultivirate unutar plastenika, ili obrnuto. Ako uradite prvu varijantu, imaćete lep, čvrst teren za rad, ali će naknadno kultiviranje možda biti problem, jer uvek postoji opasnost da se ošteti najlon. Ako prvo kultivirate pa onda radite, noge će vam stalno upadati u meku kultiviranu zemlju, nećete imati čvrst oslonac za merdevina (a ni za sebe) i na kraju će ceo teren izgledati kao da i nije kultiviran.

 Ja sam se opredelio za onu drugu varijantu, prvo kultivator, pa onda gradnja. I naravno, sačekale su me sve nevolje nabrojane u prethodnom pasusu :(

Prvo sam 5 gredica od po 4m presekao na pola, sekirom naoštrio po jedan njihov kraj i oko 50cm sa naoštrenog kraja premazao starim, pregorelim mašinskim uljem (može bilo koje ulje, ali je do ovog najlakše doći, pitajte u prvom auto servisu, za ovo Vam je dovoljno manje od 1l ovog ulja). Razvukao sam kanap po budućoj liniji zida plastenika i na svakih 110cm ašovom i ručnim malim ašovom iskopao oko 30cm duboku rupu. Svaki od stubova sam ubacio u njegovu rupu, poravnao sa kanapom i macolom ukucao jos 20cm u tlo. U rupu sam ubacio komade cigli tako da su cvrsto uglavljeni izeđu stuba i zidova rupe (neke sam morao da dodatno "ubedim" drškom macole). Rupe sam do vrha napunio zemljom pazeći da je dobro sabijem, tako da sam na kraju dobio 10 čvrsto usađenih stubova koji su bili 1,5m visoki. Za kraj, vrhove ovih stubova sam povezao sa dve letve 3x5cm.

Postavljanje stubova Postavljanje stubova

Postavljanje stubova Postavljanje stubova  
Postavljanje stubova Postavljanje stubova  
   

Oslonac na komšijskom zidu

Ovo je bio verovatno najteži deo posla. Merdevine su stalno propadale u mekanu zemlju, zid je po svim pravcima bio kriv, a ni greda 10x10cm dugacka 5m nije bas lagana za rad. Da sve bude komplikovanije, šupa koja se nastavlja na radionicu je za skoro metar niža. Nisam koristio komšijski zid do pune visine zat o što je poslednjih 30cm zidano betonskim blokovima koje nisam smeo da iskoristim kao oslonac zato što ni sami nisu bili fiksirani kako treba. Zato sam celu gredu spustio na nivo normalno zidanih, stabilnih cigala. Sve jedno, i dalje sam imao visinsku razliku od oko 50cm i to sam rešio tako što sam u zadni zid šupe tiplovima učvrstio 3 dodatne gredice (vidi sliku), koje su odozdo davale oslonac poprečnoj gredi. Bilo kako bilo, nakon nekoliko sati posla i milion pomeranja merdevina i gore-dole po njima, greda je bila postavljena.

 
   
Greda na zidu   Greda na zidu  
Greda na zidu  
   

Postavljanje krova

Svaki od 10 stubova je "dobio" svoju letvu koja ga je povezivala sa poprečnom gredom na komšijskom zidu. Prilikom postavljanja letvi, obratite paznju na dve stvari:
1. još prilikom kupovine, vodite računa da na letvi nema većih čvorova. To što ćete letvu dobiti i za manje para i uz Ćma ima da drži sve, videćeteĆ, će Vas verovatno skupo koštati kasnije. Nemojte da Vas mrzi, pregledajte dobro svaku od letvi koja Vam se nudi i kupite samo one koje su bez većih čvorova (teško ćete naći da nema baš ni jedan, al ako ga već ima, neka bude što manji).
2. prilikom postavljanja, letve oborite na užu stranu, tako će biti otpornije na pritisak i manje će se kriviti.

Ja sam ovde napravio jedan propust o kojem ću pisati kasnije.

Grede sam povezao i horizontalno sa dve letve od po 5 metara, kao i sa zidom, opet sa dve horizontalne letve. Ove letve koje su se pružale po zemlji sam ušvrstio drvenim klinovima koje sam poboo uz njih i šrafovima za drvo pričvrstio. Sredine prve i poslednje krovne letve sam podupro sa još po jednom letvom koja se spuštala do letve koja ide po zemlji. Na prednjoj strani, letva mi je poslužila kao dodatno ojačanje dela na kojem će doći vrata.
Kad sam završio sa krovnim gredama, njihov višak koji je virio van granica plastenika sam skratio ubodnom testerom i lepo išmirglao rubove i ćoškove (da ne bi kasnije oštetili najlon). Na ovaj način sam dobio "kostur" plastenika.

GREŠKA:
Ono što bih danas sigurno uradio, to je da u ovom trenutku postavim još bar jedan niz letvi od pošetne do kranje letve krova, sve letve šrafoima spojim sa ovim porpečnim letvama i bar na 3 mesta ovu poprečnu letvu poduprem. Jer sad znam da je nagib ovog krova bio pre mali, a ovo sam naučio na teži način - sa prvom zimom i većim snegom, sneg jednostavno nije otklizao niz ovako blag nagib, ostao je na krovu i krov se po sredini urušio :( Kada sam narednog proleća uradio ojačanje, narednu zimu sam proveo bezbrižno. Originalnu sliku ojačanja nemam, pa sam uradio ovu šemu:

dodatno ojačanje 

Plavom bojom sa docrtao još jedna vrata koja sam trebao da uradim, ali o tome kasnije.

 
   
Postavljanje krova plastenika   Postavljanje krova plastenika  
Postavljanje krova plastenika Postavljanje krova plastenika  
Postavljanje krova plastenika   Postavljanje krova plastenika  

Postavljanje najlona

Ako možete da obezbedite 3-4 ljudi da Vam pomogne, nameštanje najlona ide brzo, lako, samo morate voditi računa da je zategnut "kao tambura". Svaka "mlitavost" najlona dovodi do toga da po jačem vetru najlon više "radi", udara o konstrukciju, isteže se. Kao posledica toga, kad krenu kiše, mogu da dodatno istegle pojedine delove najlona, sto će na kraju dovesti do zadržavanja snega na tim mestima, povećanja težine koju trpi konstrukcija, ucanja delova konstrukcije i delova najlona,...
Zato nemojte žaliti najlon prilikom postavljanja, on uopšte nije tako neotporan na zatezanje, neće pući.

Na moju veliku žalost, ja sam najlon morao da postavljam sam i to sam uradio ovako:
1. sedam puta sam merio najlon, okretao ga ovako i onako i isprobavao, pre nego sto sam ga isekao na meru :) Standard za plasteničke najlone su širine 4, 6, 8, 10, reeeeetko 11 i 12 metara (ima i većih). Zato probajte da prilikom planiranja plastenika NE NAPRAVITE plastenik sa krovom od npr. 6 metara, jer nećete imati dovoljno viška da ga pričvrstite. Mojih skoro 5 metara đirine i skoro 10 metara dužine su bili idealni da kupim 11 metara najlona 6 metara širine, tako da je sa svih strana bilo bar pola metra viška koji sam mogao da iskoristim. Za bočni zid sam kupio posebni komad najlona.
2. najlon sam razirio i po njegovoj široj strani, na kraj zalepio komad okten creva (ono crno debelo kruto plastično crevo, koristi se za navodnjavanje bašti najčešće). Ako nemate ovakav komad, mošete iskoristiti bilo šta što je dugačko 7-8 metara, nije preteško i ima bar malo čvrstine (armaturna žica, motka za zavesu, ...)
3. oko ovog creva sam namotao celu dužinu najlona (6 metara) i ostavio samo oko 50cm na kraju. Na tom kraju sam slobodni najlon pričvrstio za neke komade lamperije. I dok na početnom kraju nemorate imati "nosač" celom dužinom najlona, na ovom kraju morate pokriti sve, ili barem celu dužinu plastenika.
4. Ovako urolan najlon sam podigao na krovne letve i malo po malo, jednom kraćom letvom, odgurao sve do vrha budućeg krova. Vodite računa da onaj kraj sa kojeg ste počeli namotavanje bude dole i okrenut tako da se lako odmotava.
5. Kraj najbliži vrhu (onaj koji je namotan na lamperiju) sam povezao šrafovima za drvo sa poprečnom gredom na komšijskom zidu. Ne dozvolite da vam se najlon pre toga razmota! Možete postaviti po jednu letvu da vam samo pridržavaju ovu "tubu" najlona dok je ne učvrstite za gredu.
6. polako razmotajte najlon do kraja krova.
7. Opet na taj najlon naslonite neke letve/grede/daske, bilo šta, samo da se ne razmota preko ivice krova, neka ostane na gornjoj strani.
8. Ja sam ovaj posao radio u maju, kad je vec bilo dosta toplo, tako da sam prilikom zatezanja morao da pazim da se najlon ravnomerno zategne, a da ga ne pojedinim mestima ne rasteglim. Zato je usledio bolno/dosadno/zamorni deo
• počnete od npr. prednje strane plastenika, sa najviše tačke, prvih pola metra najlona blago zategnete van granica plastenika i blago na dole
• zategnete ga za letvu komadom laminata, druge letve, tanje daske, napravite "sendvič" laminat-najlon-prednja letva i kroz sve to proterate šraf za drvo.
• sve ovo ponovite na suprotnoj strani plastenika
• predjete na sledećih pola metra,... i tako dok ne dodjete do najniže tačke krova.
• zatim sličan "sendvič" princip primenite i na donji rub najlona

Prosto, jel' da ;)

 
Postavljanje najlona Postavljanje najlona  
Postavljanje najlona Postavljanje najlona  
Postavljanje najlona Postavljanje najlona  
Postavljanje najlona Postavljanje najlona  
Postavljanje najlona Postavljanje najlona  
Postavljanje najlona Postavljanje najlona  
       

Prednja i zadnja strana plastenika

Kako ćete zatvoriti prednju i zadnju stranu Vašeg plastenika, zavisi od materijala koji imate na raspolaganju, veštine, volje, vremena. Ja sam se opredelio za metar široka vrata (dve letve od 2m i 2 letve od metra, naknadno sam ubacio još dve poprečne letve da ojačam vrata da se ne krive). Bile su dovoljne 2 limene šarke da ih drže.
Na poslednjoj slici u gornjoj grupi slika se vidi zadnji deo mog plastenika. Kakav je bio prvog dana, takav je dočekao i svoju demontažu 3 godine kasnije - nezatvoren.  S jedne strane, plastenik je bio napravljen gotovo uz samu ogradu iza koje je bilo nekoliko velikih grmova zove, koja je štitila celu tu stranu od kiše i jakih udara vetra. S druge strane, vrlo brzo sam nakon pravljenja prednje strane uvideo kako brzo  tople dane naraste temperatura u plasteniku i kako je za odbranu od vrućina i stvaranja plesni neophodno imati ventilaciju kroz ceo plastenik. Zato sam i na onoj đemi o svojim greškama nacrtao plavom bojom još jedna vrata/prozor koje sam trebao da napravim pa da mi ceo plastenik "diše". Ovako, svake godine sam u tom uglu imao najviše problema u borbi protiv gljivica.

I za kraj, ako ćete praviti plastenik, ovakav ili bilo kakav drugi, obavezno kupite zelenu mrežu za zasenjivanje (štiti Vaše biljke od prejakog sunca leti, a ceo plastenik od jakih udara vetra na proleće i jesen. pred zimu OBAVEZNO je skinite, da Vam se na njoj ne bi nakupio sneg i led). Na slici se osim yelene mreže vidi i crna malč folija, kojom sam u par najgorih dana (najjače Sunce i temperatura preko 35C), u podnevnim satima pravio pravu hladovinu biljkama.

Prednji zid  

Nazad na početak